Slucajni susret

Ne pamtim lica. Zato koristim trikove i detalje da prepoznam ljude – recimo , veliki nos, tanak vrat, teget kosa…

Podrazumeva se da su sanse za blamazu beskonacne, bilo kad nekog prepoznam ili ne.

….

Hej, ono je Dejan, moja velika ljubav iz srednje skole! Jeste, to su te zelene razmaknute oci i taj hod! Sto cu da ga iznenadim..

Ja (euforicno) : Zdravo, kako si , sto godina se nismo videli?

On (nesigurno, poluosmeh): zdravo, kako si ti?

Ja(odusevljeno) : Bas sam juce naletela na Zorana, kaze da te nije sreo odavno…

On (oprezno) : Koji Zoran?

Ja (vec se zalaufala) Visok, crni Zoran sto sve boljke leci pivom, vozio stalno bicikl…Vidjam i Vladu ponekad!

On : Vladu?

Ja: (puna elana) Da, Vladu sto se plasi grmljavine, lepo je svirao gitaru i on kaze – Ne vidjam Dejana! Nego, kako ti je mama?

On (ravno) Umrla pre pet godina…

Ja : Bas mi zao, divna zena, mnogo sam je volela..a tata sta radi?

On (umorno): Odselio se na Novi Zeland prosle godine..

Ja (tuzno): E steta, volela bih da ga vidim, pozdravi ga, hoces?

On (dubok uzdah): Gospodjo, moram da vam kazem- moji roditelji su ceo zivot proveli u Nemackoj, video sam ih ukupno tri puta, odgajile su me baba i tetka, jedini visoki crni Zoran koga znam je sluzio vojsku sa mnom kod Kranja, a Vlada je bio moj nastavnik likovnog!

Nisam vas Dejan i zao mi je sto sam vas razocarao…

Ja (tesiteljski): Nema veze, i Dejan je..

(slika preuzeta sa interneta)

Razgovor s info-centrom

Ja: Dobar dan, hocu da cipujem macku

Mrzovoljan muski glas: Gde ste?

Ja: Kod tetke, zalivam joj cvece, zena u banji, a ja..

Mmg: Koja opstina?

Ja: To vam je kod Galenike, starim putem pravo, pa…

Mmg: Zovite njih!

Ja: Zovem danima, niko se ne javlja!

Mmg (rezeci): Pa onda mene zivkas? Sta oces?

Ja (skruseno): Da mi kazete sta mi treba

Mmg: Nista, odes i podneses zahtev.

Ja: A od papira?

Mmg: Tamo ce ti reci!

Ja: Pa ja zato i zovem da ne idem dva puta..

Mmg (dubok uzdah): Papiri od tetkinog stana, dokaz da su i tetka i macka tvoji, racun za banju, broj saksija koje zalivas, poreska prijava za sve prijatelje i poznanike, uverenje od psihijatra i veterinara da ste i vi i macka zdravi, garancija za sporet i ves- masinu i krstenica. Sve to odnesite u nasu poslovnicu na toj opstini.

Ja: I macku da povedem?

Mmg: Sigurno cete bar jos dva puta dolaziti jer ce se setiti da vam jos neki papir fali. Ne mucite zivotinju za dzabe…

Alkoholizam na Balkanu

Iako ce psiholozi bolje objasniti fenomen alkoholizma na Balkanu, moj ubogi amaterski pristup registruje sledece elemente:

1. Alkoholizam NE postoji – svi piju i nikom nista ne fali! Onaj ko NE pije je ili bolestan ili lud ili Leceni Alkoholicar (teska, neprelezana bolest)

2. Periodicni ekscesi pod dejstvom alkohola su, ako ne pozeljna, makar prihvatljiva pojava (neka vrsta muskog PMS, ukucani i okolina treba samo da vezbaju da bezbolno prezive te trenutke)

3. Netolerantne jedinke su samo sluzbena lica, a i oni su „djubrad“, „dzukele“, „smradovi“ itd – zasto pisu prijave/daju otkaz/zovu policiju kad je covek malo, eto, veseo?

4. Podvizi & avanture u alkoholisanom (i.e. veselom, zagrejanom, itd) stanju se gledaju blagonaklono (eto, desilo se, pa sta?), akter se zali (nije njemu lako, vidis sta mu se desava), a okolina koja to NE podrzava je za svaku osudu (kurvestina ga ostavila, i decu nahuskala protiv njega!).

Ukratko – daj da popijemo jos po jednu, pa da vidis sta sve smem i mogu!

(Slika preuzeta sa interneta)

Drugi covek

Mda, videla sam ga skoro.

Nije to vise onaj covek.

Ima neki novi, neprijatan osmen.

Nosi neku drugaciju garderobu, vrlo skupu i brizljivo biranu.

Ali, ne stoji mu.

Nekako je …sta ja znam.

Muskarac je uvek delo neke zene – majke, ljubavnice, cerke…

A ne svidja mi se sta je ova zena napravila od njega.

Vec iz daleka se vidi da je ocajnik koji se trudi da deluje opusteno, mlado i moderno.

Vide se bore, sede proviruju ispod farbe na slepocnicama, a osmeh je isuvise blestav naspram iskvarcovane koze.

I premrsav je, sto se mene tice.

Da, ocigledno je da je covek uspeo u zivotu.

Licno, meni se dopadalo kako je sa ponosom nosio dzemper koji mu je njegova mama strikala, par sedih u kosi, stomacic i naocare – tada mu je osmeh bio topliji, prirodniji.

Da, vise to nije isti covek.

A nisam ni ja ona zena kojoj bi se on takav dopao, da se ne lazemo…

(slika preuzeta sa interneta)

Ona Darina

Zivot je sareniji od najludje maste, mislila je.

To je procitala u jednoj od svojih knjiga, zbog kojih su je svi ismevali.

U tzv. radnickom kraju, u okolini fabrike gde se stanovi nisu zakljucavali a komsije ulazile bez poziva i kucanja, svi su sazaljivo odmahivali glavom kad se pomene „Ona Darina Jadnica“

Jadnica zato sto je hroma, Jadnica zato sto cita knjige umesto da nauci makar nesto od vestina pozeljnih za udavace, a najvise zato sto nije volela kafe sa komsinicama, niti je vodila racuna o dogadjajima u okruzenju.

Svi su govorili – Sta ce joj to? Kad je upisala fakultet, a majka je odmahivala glavom i branila je sa „pa neka, neka se necim bavi, siroto dete!“

Pa je zavrsila i upisala jos jedan fakultet, a komsiluk sumorno ispod glasa govorio – „Ionako je bolesna, skrenuce pamecu od tolikih knjiga!“

A ona je samo bezala od kuce, od kafe, komsiluka, sazaljivih pogleda, zaprske i dobrodusnih sredovecnih zena zeljnih da je „opamete“ i necemu korisnom nauce.

I zato je propustila sve ono sto devojcice nauce iz iskustva jos krajem osnovne skole, a sto pise po zenskim casopisima – kako prepoznati ozenjenog muskarca.

Naravno, nije ga prepoznala – zaljubila se na pragu tridesetih slepo, gluvo i glupo.

Majka je cutala, drugarice su takticno pokusavale da joj skrenu paznju da on mozda i ne renovira stan toliko dugo, i da postoji razlog sto se nekad ne javlja na telefon, ali ona nije slusala – On je najbolji, a one su zavidne…

Onda je otkrila da nije razveden, slucajno, iz naoko nevaznog detalja, ostavila ga i otisla.

Oprostila mu je i neveliku pozajmicu, njenu celokupnu ustedjevinu od honorarnih poslica.

Pa je dobila posao u jednoj stranoj firmi, i malo joj je poraslo samopouzdanje – sada je mogla da priusti sebi dosta toga.

Naravno, jos uvek je bila Ona Darina Jadnica – dzabe joj posao, nije sve ni u parama!!

Onda je upoznala zgodnog kolegu.

Ubrzo se uselio kod nje, poceo da trosi i svoju i njenu platu na sopstvena zadovoljstva – kafane i druge zene, ali to je bilo nesto drugo.

Komsiluk, majka i svi ostali vise nisu imali primedbi – konacno je uspela u zivotu!

Razmisljala je kako da ga izbaci iz kuce i kako ce mama biti nesrecna zbog toga.

Udahnula je duboko, usla u sobu i rekla mu da se pakuje i ide.

Zapalila je cigaretu kad je izasao i mislila – nikad pre nije imala para, a bas to je njega interesovalo.

A on je bio nesto o cemu je ona celog zivota mastala. Ali ne ovako…

Zivot je sareniji od najludje maste, sada je bila sigurna.

)slika preuzeta sa interneta)

Ludak

Bio je zanimljivo lud, od one sorte sto se svidja jako mladim devojkama i smorenim domacicama – boem, sasavac, simpatican i elokventan zabavljac povremeno pripit i uvek drugaciji.

Mnogi tzv. obicni & dosadni momci su krali njegove fazone sa velikim uspehom – posto bi zabavili i nasmejali devojke, one bi otkrivale da je rec o dobrim, prostodusnim momcima sa kojima vredi podeliti zivot i koji ce ih povremeno podsecati na smeh i mladost.

Ali On je ostao Original, onaj od koga su ucili i kome su se povremeno vracali, samo da od njegovog raskosnog poetskog i zivotnog talenta ukradu jos po koju slamcicu.

Nije se bunio – rasipao je reci i ideje, nesvestan da drugima treba mnogo vremena i truda da uvezbaju to sto je On u trenutku smislio i odmah zaboravio.

Bavio se necim nevaznim – otaljavao je neke poslice koji ga nisu interesovali, da bi se bavio onim sto ga je zanimalo.

A zanimalo ga je sve, uglavnom bespotrebne i beskorisne stvari – neke cake iz matematike, istorija muzike, zivoti dzezera, razvijanje fotografija…

I, naravno, zene – uvek ih je bilo, u vecem broju i raznih statusa, od devojaka, svalerki, udatih, razvedenih, napustenih, nezvanicnih, ostavljenih i povremenih…

Nije ih sklanjao – jednom, kad ih osvoji, ostavljao im je na volju da same rese da li ce i dokle ce biti u njegovom svetu.

Vremenom, sve vise je bio prisutan alkohol, a sve manje ga je interesovalo bilo sta drugo.

I drustvo se osulo – vrsnjaci su davno digli ruke od zavodjenja zena saputavim stihovima i zabavnim pricama, zenama je dosadilo da cekaju neki rasplet njegovih emocija i ostala je samo uska skupina propalih ljudi, alkoholicara, koji cekaju da odradi neki poslic da bi im platio pice.

I, naravno, onda bi pocele price sa „A znas kad je On rekao Kizi…“ i promukli beslovesni smeh.

I nema dalje…

(slika preuzeta sa interneta)

„Like“ ili ne?

„O boze, vidi na sta ova lici – u njenim godinama i sa ovoliko kila viska, ovako da se razgoliti? Ali mora biti da je jako usamljena, bas tuzno izgleda…LIKE, zao mi zene

Eh, a ova nasmejana u zagrljaju dva momka – niko ne bi rekao da su je par minuta ranije ta dvojica pijanu digla s patosa, to zna samo nas par…dobro i cela kafana! Ajde, LIKE

Evo, kad je citas, iza krupnih reci, akademske retorike i ekstremno kritickih tekstova ocekujes troglavu azdaju, a ne ovako uplaseno, izgubljeno mlado lice koje u grupi bojazljivo viri ka kameri….LIKE, eh!

Kraljica veceri – dominira podijumom, pomislili bismo da je svaki muskarac njen, da svima nisu inboxi puni zalopojki na onog jednog, koji je vise nece…LIKE

Zaljubljeni par – valjda je ona jedina koja jos uvek ne zna sve zene kojima se taj njen udvara. Pa gde upali…LIKE!“

….

„Kako me ova zena nervira- umesto da opljune onu kravetinu, ili onu drugu, trecu, svejedno….ona ih lajkuje!

Ma blokiracu je – sta ce mi takve ljige?“

(slika preuzeta sa interneta)