Par

Najkrace su bili par.

Bili su uplaseni studenti iz unutrasnjosti, upuceni jedno na drugo i na iste predmete koje su polagali, stanari istog Studenjaka, mladi ljudi koji godinama nisu smeli da priznaju ni sebi ni jedno drugom da osecaju vise od kolegijalnosti.

Pa su bili mladic i devojka neposredno pre i posle diplomskog, njegove specijalizacije i njenih postdiplomskih studija.

Onda su bili bracni par, jako kratko, tek toliko da se rodi sin i otkriju njegova neverstva pod plastom sluzbenih putovanja.

Zatim su postali ljuti neprijatelji, ratnici za svaki santimetar drustvenog stana, svaku paru alimentacije i svaki vikend sa detetom.

Posle su se mrzeli – dovoljno da placaju skupe advokate koji su dokazivali da je on los otac zbog gomile prijateljica, a ona losa majka zbog cestih odsustvovanja iz kuce.

Mrznju je sledila gorcina, posebno kad je sin diplomirao, ozenio se i kad su stigli unucici.

Ona se ponadala da joj sledi jos par lepih godina sa decom, bez stresa i svadja.

Nije ih docekala – razbolela se, bolovala dugo i umrla zeljna mira, okruzena decom i unucima.

On je predlozio sinu da je sahrane u porodicnu grobnicu njegove familije, iako su razvedeni vec trideset godina.

Nije je nadziveo ni par nedelja – umro je od srca, na poslu i sahranjen pored nje.

Da, oni su najmanje vremena proveli kao par.

Samo ceo zivot…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s