Žene

Iz samoupravljackog recnika smo izbacili sluzavke, sobarice i sluskinje, i uveli „kucne pomocnice“ kao povremenu/stalnu pomoc u kuci. Rogobatna sintagma nije bas zazivela, pa je ostao skraceni naziv „zena“.

Sedamdesetih i osamdesetih su to bile manjinke ili siromasne studentkinje, dolazile su na preporuku i, osim kafe i jednog obroka, dobijale bi i ponesto od gazdaricinih starih stvari povrh dogovorene cifre. Sto se tice samog posla, nije bilo neke filozofije – tu su krpe&kofa, izvoli, radi!!
Devedesetih su primat preuzele izbeglice, pa ste mogli da se hvalite kako vam internista/profesorka latinskog riba plocice u kupatilu ili pegla ves vikendom.

Danas je to visokospecijalizovan posao od koga mene vec i glava pomalo boli – vecina „zena“ nece da riba tepihe (ima tepih servis) niti da pegla, dobar deo njih nece ni kupatilo da pere, za kuhinju i prozore se posebno pogadjamo oko cene, tako da je ostalo brisanje prasine&usisavanje po ceni od 350-400 din/sat + prevoz + obrok.

Kafu castim…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s