littlesheep-learning.co.uk

Kum

Bio je vrhunski majstor – Bog ga je dao za sve!! Maestralan u lepljenju plocica, pravljenju namestaja, gletovanju i krecenju, odlican za elektriku i vodoinstalaterske poslove (ovo poslednje nije voleo da radi, tvrdeci da „ima mnooogo boljih majstora“).

Ziveo je u najelitnijem delu grada – njegov deda, Beli Rus, izbegao je iz Rusije kao i toliko njih i nasao svoj novi dom ovde. Skucio se, odgajio decu i sagradio vilu na lepom mirnom mestu. Otac mu je bio poznati predratni doktor, dodao je ugledu porodice vrhunskom praksom, dobrom zenidbom i besprekornim ponasanjem.

Posle rata, ocu su oduzeli praksu ali on se nije zalio – ostavljena im je kuca, da li zato sto je bio dobar doktor ili zato sto je imao cetvoro dece, nije znao. Ipak, dobio je i par sustanara, uz novi posao. I onda se desila tragedija

Doktorova zena, Kumova majka, je umrla – nije bolovala, nije se zalila, samo je legla i umrla. Doktor je bio ocajan – propala praksa, nepoznati ljudi koji zive u njegovoj kuci i sada njegova zena, njegov oslonac, mrtva – nije mogao da podnese, posle sahrane je nestao, bez prtljaga i bez reci.

Kum je ostao sa dva mladja brata i sestrom, i sam klinac u gimnaziji, da brine o kuci i deci – neka tetka je potpisala starateljstvo da im sacuva kucu, ali Kum je znao da ce morati sam da se brine o svima njima – napustio je skolu, zavrsio zanat uporedo pomazuci kod nekoliko majstora u kraju, zaposlio se u drzavnoj firmi i nastavio da radi popodne kod tih istih majstora.

Oba brata i sestra su pozavrsavali skole, pa fakultete, nije zalio ni truda ni para, da imaju i maturska odela i apsolventske ekskurzije, ziveo je za njih i kroz njih, najsrecniji kad su se zenili i udavali, diplomirali i dobijali decu.

Bilo mu je malo krivo sto nema tu tzv diplomu i sto je za svakog samo majstor, pa je stalno nesto ucio, citao, isao na predavanja, ali nije uspeo da je stekne pored svih njih.

Sa cetrdeset i kusur se okrenuo oko sebe i shvatio da je sam – svi su otisli i stekli svoje porodice, povremeno ga pozivali da pricuva decu ili popravi nesto, ali on je ostao sam u kuci. Ozenio se – dobrom i vrednom zenom, ne previse obrazovanom ili lepom, ali pametnom i veselom, sa odraslim sinom.

Braca i sestra su bili ocajni – pa gde nju da nadje, i kako on uopste sme da misli malo i o sebi, kad su oni navikli ceo zivot da brine o njima? Naravno da su ucinili sve da ih rastave i naravno da su ga naterali da im sve prepise, podrazumeva se da se nisu ni javljali „zenturaci“ iako se ona trudila da bude ljubazna prema njima jer su njegova porodica.

Kum je, konacno, bio srecan i ispunjen covek – mozda bi bio srecniji da je imao i decu, a mozda mu je dece bilo kroz zivot i previse – nikad necemo znati, ali delovao je zadovoljan svojim zivotom, zenom, domom koji je imao, i cak ga ni propast drzavne firme u kojoj su oboje radili nije potresla – umeo je on da zaradi novac na mnogo nacina.

Onda se jednog dana pojavio na vratima stari prosjak, u kome je on prepoznao svog oca, Doktora – otac njega nije prepoznao, nije cak ni znao da ima cetvoro dece, ni kako se zove, nista – neko nejasno osecanje dovelo ga je u rodnu kucu, i tu je njegov pomucen um zavrsio pricu. Kuma ga je negovala koliko je mogla i umela, ostao je kod njih dok je bio ziv, nesvestan zbivanja oko sebe.

Onda se i Kum razboleo – iznenada, desetak dana u bolnici i – zao nam je, dodjite da sredite formalnosti…

Kumu su, naravno, izbacili iz kuce, a njene stvari pobacali – srecna je sto je posle dvadesetak godina braka uspela da iznese makar dve torbe sa garderobom…

Advertisements

5 comments

  1. Opuštencija sa Zojom! · мај 17, 2015

    Naježih se i rastužih….na žalost puno tako sebičnih ljudi…meni je samo mnogo žao što dobri ljudi sve to dozvoljavaju..

    Liked by 1 person

    • udavaca · мај 17, 2015

      Najgore je sto tu ne mozes nista – oni sebe ne dozivljavaju kao zrtve, nego misle da tako treba da bude…eh!!!

      Свиђа ми се

      • Opuštencija sa Zojom! · мај 17, 2015

        da… Ili..Ili se plaše da im se ne zamere.. da ih i oni ne napuste…..Nekada ljudi trpe mnogo toga ružnog samo da bi ih neko voleo..a to nije ljubav.. ni poštovanje.. svakako je tužno..:(

        Liked by 1 person

  2. diplomiraniduduk · август 2, 2015

    Jako je žalosno što je ovakva skoro standard – ili se bar tako čini.
    Upravo zato sam požurio da, čim sam je čuo, objavim ovu priču:

    https://diplomiraniduduk.wordpress.com/2015/06/16/prica-o-baba-juli-i-deda-ziki/

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s