evrsac.rs

Price iz predgradja I – Pijani Komša

…pre petnaestak godina, jako me je zuljalo sto su stanovi u odredjenom delu grada jeftini, pa sam dobila odgovor da je to zato sto je u pitanju ‘radnicki kraj’ – onda sam otkrila da tu nema govora ni o kakvim radnicima, rec je o iskljucivo neradnickom soju.

Deda skretnicar u penziji, baba domacica, dva sina (npr. izradjivaci dodnjeg dela obuce, ili serviseri parnih kotlova) sa snajama i sitnom decom nezaposlena, sve skupa njih deset u pedesetak kvadrata, zivi samo od dedine penzije, nikome ne pada na pamet da nesto radi (nema posla, komsija!!), u redovnim vremenskim intervalima zajme lovu ili glimericu, tri puta nedeljno se svadjaju i mire i kukaju kako je tesko…

Prva impresija pri useljenju je bila sledeca – tamnocrno farbana baba je pozvonila, predstavila se i ladno se smestila medju kutije od selidbe, uz izjavu da je dosla da ‘zajedno odgledamo Kasandru’.

Bivsi mi to nikad nece oprostiti, ali izazvala sam incident izjavom da NECU da gledam, ni Kasandru, niti ista drugo, da hocu da se raspakujem i spavam i da me ubuduce preskoci sa socijalizacijama tog tipa.

Prica prva

Neko kuca na vrata, stoji bakica koju sam par puta videla na stepenistu i pocinje monolog – cestita mi na rodjenju sina, nije mnogo pismena, pa ako mogu da joj pomognem da popuni neke ‘papire iz suda’ i tu pocinje prica…

Posle muzevljeve smrti, sve sto su zaradili po Nemackama je dala sinovima, ukljucujuci i vikendicu i dedovinu (i svoju i muzevljevu), ostao joj je samo jos taj stancic koji se vodi na muzevljevo ime, pa sad sinovi hoce i to da prodaju i da je izbace na ulicu – pardon, ne na ulicu, nego u ‘vikendicu’ necijeg tasta, koja nema vode a i prodavnica je par km udaljena, pa su joj u sudu dali neke formulare da ih popuni i da prenese stan na svoje ime.

Moje opskurno poznavanje materije mi kaze da od toga nema mnogo vajde, ali ajde da joj ne kvarim, popunimo te papire nekako i bakica ode zadovoljna.

Par meseci kasnije, jedan od sinova, alkos, useljava se kod nje (zena ga najurila) i tu pocinje luda zabava – malo tera kevu iz kuce, malo loce i onda spava ispred vrata jer ne moze da potrefi bravu…

Onda babu trefi slog, umre posle par dana u bolnici, i na taj nacin resi sve svoje probleme, ali sinovljevi problemi (i nasi) tek pocinju….

…svaki dan je pijan, svaki put kad se napije ne ume da otkljuca vrata, onda zvoni redom da mu neko pomogne, ako nema nikog, legne pred necija vrata i spava.

Posle par meseci i njegove muke su se zavrsile, i pocele samo nase – u proseku jednom nedeljno na hodniku se familija svadja (sve u prisustvu advokata i agenata za nekretnine), ponekad neko od najmladje generacije napravi zurku i time da jos vise materijala za svadju starijima (gde je komoda, sunce ti ebem????), zovu komsiluk za svedoke i, uopste, lepo se zabavljaju.

Advertisements

One comment

  1. Opuštencija sa Zojom! · јун 19, 2015

    QQ..Al da.. to jeste sve tako.. na žalost

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s