zajecaronline.com

Priče iz predgradja IV – Kao apoteka

Jedno jutro sveze probudjena krenem u kupatilo, posto je jos mrak pokusam da napipam prekidac na zidu i – drmne me struja!

Kad sam se malo sabrala, otkrijem da to nije ni pocetak mojih problema, prekidac je mokar, onda upalim svetlo u susednoj prostoriji i vidim da od komsija iznad curi voda.

Naravno, odem kod njih, nikog nema, zvonim, cekam, nista…

Zvonim kod Predsednika kucnog saveta (Skupstine stanara, kako god da se sada zovu), samoupravljaca po vokaciji s kojim nisam u najboljim odnosima zbog njegovog odbijanja da uvedemo centralno grejanje i lift, i pitam ga GDE je centralni ventil i, gde mogu da nadjem komsije od kojih curi voda.

Komsije su na placu, zvace ih da dodju, a ventil je u podrumu, i tu pocinje zaplet…

U samoupravljackom recniku podrumi su, za razliku od tavana, vesernica, i ostalih tzv. zajednickih prostorija podobnih za pretvaranje u stambeni prostor, nesto intimno i vezano za rad – dok se ‘kod kuce’ spava, zeza, gleda TV ili druzi, u podrumu se majstorise, otvara radionica, skladiste svercovane robe ili, makar, ostavlja zimnica.

Stoga je jasno zasto su podrumi, vecinom, ozidani, okreceni i, uopste, sredjeni – kao APOTEKA, komsija, kao apoteka!!!

I, zasto imaju, jos na stepenistu, GVOZDENA VRATA I DUPLU BRAVU!!!

Posto ne koristim podrum, nemam kljuc od pomenutih gvozdenih vrata koja vode do centralnog ventila (btw, i postoje valjda samo 3-4 kljuca, jer podrum redovno koriste samo komsinica koja ima ilegalnu snajdersku radnju u podrumu i komsija koji koristi podrum kao magacin za tezgu na Buvljaku), pa mi Predsednik otkljucava, zavrce ventil i odlazi da spava.

Dok cekam komsije da se vrate sa placa i poprave vodovod, ukapiram da voda PONOVO curi – opet trcim po Predsednika, opet u podrum, neko je odvrnuo ventil!

Onda odstampam obavestenje da je voda zatvorena i zasto je zatvorena, zalepim na svim spratovima i na ulazna vrata, i tu pocinje socijalizacija – polovina stanara se izredjala da me pita da im prepricam ono sto vec pise na papiru, neki su hteli i da udju da VIDE da li zaista curi voda ili ih zaebavam, neki su vikali & svadjali se i, na kraju, naravno, opet je neko pustio vodu – opet Predsednik, opet podrum, itd…

Ne pamtim kad sam se nekom tako obradovala kao komsinici kad je dosla sa majstorom i popravila taj svoj ventil u kupatilu – cak sam joj i krecenje oprostila!!

Advertisements

One comment

  1. Sizif · јун 23, 2015

    Dakle, živim u dvanaestospratnom soliteru već 41 godinu (ovde sam se rodio) i znam da se ovakve priče retko završavaju ovako pozitivno kao tvoja. I svka čast predsedniku Akupštine stanara (kućnog saveta) koji je, bez obzira na vaš zategniuti odnos bio čovek. Znam, svi mi u soliterima (višespratnicama uopšte, može biti i zgrada) u najmanju ruku radimo to jer i nama može nekad da se desi, ali svejedno osećaj da ti pored muke koju imaš odnos sa onim od koga očekuješ pomoć neće predstavljati problem, ne može ničim da se meri. Na tvom mestu, organizovao bih neku kaficu vas koji ste učestvovali u popravci (ti, komšija, predsednik).

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s