Pravi

Obozavala ga je! Volela je zemlju po kojoj hoda. Nista joj nije bilo dovoljno dobro, lepo i pametno za njega, svaku njegovu rec, pokret i pogled je razmatrala sa svih strana, obrtala i rasclanjivala sve dok ne izgubi svaki smisao.

Naravno, nisam smela da joj kazem da nema sanse – mala, krivonoga, debeljuskasta, sa ocajnim tenom i povecim nosem, zivela je u nekom svom svetu u kome je On bio neopisivo dobro bozanstvo, sposobno za beskrajnu ljubav prema njoj, ali koje je nazalost jos uvek nesvestan. U stvarnosti, bila je zarobljena izmedju tiranske bolesljive majke sa mizernom penzijom, ogromnog stana koji je trebalo odrzavati i nesigurnih poslova koji su se smenjivali. Bio je tu u pozadini price i Ujak Iz Amerike, stvarni vlasnik stana, koji se pojavljivao svake pete godine sa kafom i cokoladom, cudeci se kako je „dete“ uveliko preslo tridesetu.

I, naravno, bio je tu i On – tacnije, uvek je postojao On – prvo je to bio nastavnik likovnog, zatim mangup iz kraja, pa mladi asistent sa fakulteta, privlacan zubar iz lokalne ambulante, simpatican kolega sa posla…cela povorka Pravih!!

I, kad bi se razocarala u jednog, smestala bi ga u galeriju „bivsih“ i nalazila sledeceg…cak je vreme delila po njima – „kad sam bila sa Cirom“, ili „kad smo Sone i ja bili u semi“, itd.

Klimali smo glavom i potvrdjivali da znamo o kom se vremenu radi.

Ponekad bi neko pokusao da joj objasni da je to sve njena masta i da u stvarnosti ti momci i ne znaju za nju – gledala bi takvog „prosvetitelja“ sa nerazumevanjem i nevericom, odmahivala glavom i nastavljala, puna entuzijazma, pricu o Njemu.

Majka joj je, s druge strane, cinila zivot jos gorim – nista nije bilo dovoljno dobro uradjeno, njeni prijatelji su bili zli i bez postovanja, ona sama glupa, ruzna i lenja i, izmedju nosenja cegera sa pijace, ribanja kupatila i nalazenja slabo placenih poslova, ostajalo joj je vremena samo da misli o Njemu.

……

Kad je majka umrla, odjednom nije znala sta ce sa sobom – nekako u to vreme se pojavio i Kiza, lokalni luzer i klosar, jedan od besposlenih cetrdesetogodisnjaka koji zive sa roditeljima.

Kiza je zasenio sve Prave – predstavlja spoj svih muskih savrsenstava, iako zivot sa njim bas i nije lak – Kiza voli da popije, voli i drustvo da casti picem, voli i do kladionice da proseta, da se lepo obuce i provede, a to sve kosta…

Advertisements

Vojnik

Ja sam vojnik. Jednostavan čovek. Komunista. Tako su me učili. U mojoj kući se nisu slavili sveci, decu nisam krstio, ali u selu svojima nisam zamerao farbana jaja i slavsku sveću. Moji praznici su bili u novembru i decembru.

Rekli su mi da su naši lekari najbolji, da je za vojsku obezbedjeno sve što je napredno i moderno. I zato sam se iznenadio kad sam čuo – cerebralac!! U porodici toga nema, doktori ne znaju ko je kriv, možda virus ili neka vakcina, težak porodjaj ili nesto drugo. Starija ćerka je lepa i zdrava.

Pričali su mi o nekim Rusima koji rade te operacije na mozgu i da mogu da ucine da moj sin mozda i prohoda. Male su šanse, teška je operacija i može i da ga ubije. Naši doktori kazu da nema potrebe, vežbama se može daleko više postići.

Tražio sam da me premeste u neki veći grad, da bi sin mogao da ide na te vežbe. Svi nas zavidno posmatraju, kažu – lako je vojsci, sve ima obezbedjeno.

Ovde nema ni logopeda, moram da plaćam da dolazi neka studentkinja jednom nedeljno da radi sa njim. Našli smo školu u koju može sa kolicima da udje, u susednom mestu, uzecemo sobu da tamo živimo. Ja ću se nekako snaći za odlazak na posao.

Obećali su mi čin i novi grad. Pasoš za Rusiju neću dobiti, niko to ne dobija.

Ja sam vojnik. Jednostavan covek. Verujem da ću, kad dobijem čin, moći da plaćam tu studentkinju i dva puta nedeljno da dolazi…

Čuvari tradicije

Uzasavam se Cuvara Tradicije – ne cuvara tradicije u liku kustosa, profesora, ili bake pune interasantnih pricica, i ostalih pitomih, zanimljivih i razumnih ljudi – ne, govorim o Cuvarima Tradicije, grlatim kucnim tiranima & seoskim prorocima na tromedji zadrtosti, neukosti i ropskog rada.

Primer 1. Nedeljni rucak

Poznavala sam zenu kojoj su sin i cerka delili tesnu sobicu, da bi porodica imala „trpezariju za nedeljni rucak“ – cinjenica je da, zbog sinovljevih treninga i cerkinog folklora, tzv. nedeljni ruckovi su se odigravali max. 4-5 puta godisnje, ostalih 360 dana je trpezarija zvrjala prazna sa belim stolnjakom. Naravno, cim je sirota zena umrla, sve je to letelo napolje, deca su dobila konacno svako svoju sobu, a rucalo se kao i do tada – kad ko stigne, u kuhinji.

Primer 2. Paradajz

Pokojni komsija je insistirao na svim aspektima tradicionalnog zivota predratnog Beograda i, iako je vremenom napustio lozenje bojlera i kaljevih peci, nikako nije hteo da posustane kad je u pitanju zimnica – napravio je velike plakare, stavio ih u spajz i na zastakljenu terasu i s ponosom pokazivao svima „svoju biblioteku“ tegli i flasa. Ali cekaj – naravno da nije ON sve to pravio, pa on je tradicionalista!!! Ne, majka, zena i cerka su danima vukle sa pijace, kuvale, ribale tegle i flase, povezivale i redjale, posle ponovo ribale i spremale i ponovo kuvale i pekle i…
..i kad je umrla majka, opet je imao ko da radi, i zena kad je umrla, ostala je cerka, navikla na ropski rad, ubedjena da se „kupovni“ paradajz ne moze meriti sa „domacim“, planirajuci sve svoje obaveze i zadovoljstva prema rasporedu pravljenja zimnice (ne mogu ove nedelje u pozoriste, stavljam tursiju).

Primer 3. Zna se red!! A red je za jelku..

Kao friska mlada, trudila sam se da Bivsem pruzim njegovu viziju porodicnog gnezda – dom kakav je ostavio i zapamtio u Bosni sedamdesetih. To je ukljucivalo i Pravu, Prirodnu Jelku za Novu godinu, raspomamljenu neman koju sam godinama pazljivo vukla po poledici sa pijace, sekirajuci se kod kuce sto je priroda nije napravila simetricnu (uvek „fali“ neka grana), slusajuci primedbe sto nisam dovoljno „svesna“ da kupim jelku u saksiji, cisteci iglice dva puta dnevno i secajuci se plasticne jelke koja je obelezila celo moje detinjstvo. Onda sam jedne godine rekla „Dosta!!“, donela plastikanca kuci, a novogodisnji ugodjaj i miris borovine upotpunila sa par grancica sa pijace. Iako se Bivsi zadrzao jos svega par sezona, jelkica je jos uvek aktuelna i lepo radi!!

Zasto sam nadrndana

Otisla mi zica na carapi, jedva sam nasla drugu. Na putu do stanice slomila mi se stikla, trci kuci da se preobujem, pobegao mi radnicki bus, pa sam isla obicnim, pocela i kisa, stizem sa vise od pola sata kasnjenja.

U firmi panika – blokirali nam robu zbog neplacenog racuna, gde si ti celo jutro? Daj da platimo, ali tog racuna nema!

Sledeca dva sata zovem sve brojeve koje imam, svi me upucuju na nekog drugog, da bi mi na kraju poslali faksom kopiju racuna.

Pogresna adresa – zato nije ni stigao racun. OK, zovem ponovo i molim da mi daju novu fakturu, za to vreme komitenti cija je roba blokirana vriste, kamioni se gomilaju po parkingu, placamo elektronski, magacin trazi priznanicu!

Nema tonera, trcim u komsijsku firmu, stampam i nosim izvod, onda lomim nokte pokusavajuci da uguram novi toner, crne fleke po suknji, hocu kafu!!

Sofera je sve manje u kancelariji, to me raduje, sef stize sa terena i zabrinuto me pita – sta ti je?

Ulece jedan od preostalih suptilnih vozaca – pusti, zensko, mozda su joj oni dani!!

Jedna od retkih dama (dosla po mali paket) – trebalo bi da joj uradim horoskop, verovatno joj je mesec u raku…

Drugi suptilni vozac – ma nervozna sto se isflekala, zene su osetljive na to, nas muske bas briga!

Treci suptilni vozac- eto, koliko sedimo ni kafu da nam skuva!!

Zvoni mobilni – Mama, treba da odneses opravdanje, danas su Otvorena vrata!

SMS – Nadam se da niste zaboravili da je rok za placanje engleskog prosao pre dva dana i da donesete dokaz o uplati.

Pola sata kasnije, pijuci espresso sa mlekom, objasnjavala sam sankeru – svi su u pravu – kriv je i pun mesec, i karma, i PMS, horoskop, recesija, tranzicija, svejedno – sa svim se daleko lakse borim posle dobre kafe…

Švaleracija

Naravno da je bila svaleracija! I naravno da je bila kriva!! Pred muzem, decom, prijateljima.

I naravno da je bila ljubav!

Klela se da ce ostaviti muza, lenjog i nezainteresovanog, kome je pridodavala nadzemaljske moci, umisljajuci da je vara sa desetinama zena i tako nalazeci opravdanje za sopstvenu neveru.

Obecavala je Njemu vecnu ljubav, planirala je zivot sa njegovom i njenom decom, kad se oboje razvedu, smisljala novi zajednicki dom, zavese i namestaj, birala kucne ljubimce i zajednicke prijatelje, a onda se zadihana vracala kuci da zatekne muza kako drema na kaucu i decu koja odugovlace sa domacim zadacima.

Okrenula bi se oko sebe dok sprema veceru, gledala sve sitnice u koje je utkala ljubav, godine i trud, nesvesna muzevljevih brzih pogleda kroz spustene kapke.

Sklanjajuci sudove posle, primecivala je kako je muz ostario, koliko se malo trudi oko nje, kako su prosle godine otkad joj je kupio cvet ili je poveo u setnju pored reke.

A onda je, s osmehom krivca i pognute glave prisao pruzajuci skoro unakazenu kosulju i rekao – Znas, ljubavi, klinci i ja smo hteli da te iznenadimo i pomognemo ti, jer znamo koliko imas posla, ali nikako ne umemo to da uradimo kao ti!

Pogledala je u decu koja su izvirivala iza oca ocekujuci buru zbog unistene kosulje, pogledala je muza kome su se oci smejale nekim zaboravljenim sjajem, prsnula u smeh i nasla se u njegovom zagrljaju…

Ortakinja, Bivsa, Devojka

Svojevremeno sam rekla ortaku „Bas mi je drago sto nista nije bilo medju nama, pa mogu mirne duse da opljunem svaku tvoju zensku, a da ne ispadnem dzulovka“

To su veoma suptilne razlike izmedju Ortakinje, Bivse i Devojke, s tim sto najmanje prava na izrazavanje misljenja ima tekuca devojka, sto je i normalno – em ima Muskarcinu pa nema kad da se bakce razmisljanjem, em treba da je Dama, velikodusna prema pacenicama uskracenim za pomenutog, jelte, Muskarca.

Bivsa sme malo da pusti jeziku na volju, jer kao gubitnica na zivotnoj lutriji ima prava i da se ljuti, ali i ona je, zaboga, Dama, nova ljubav je pred njom i nema mesta za negative emocije, pa se ogranicava na sporadicne umerene kritike.

Zato je Ortakinji sve dozvoljeno – ona ima alibi „iskrenosti“ i „dobronamernosti“, jer zaista „nema nikakvog interesa, samo Njemu zeli dobro“, pa mirne duse moze da oplete po svim zenskim primercima u okolini bez da ispadne „ljubomorna“, „zla“, „sebicna“, itd.

Kod muskaraca je situacija sasvim, sasvim drugacija – svaki Ortak, Bivsi i Mladic ima pravo da umlati svakog drugog primerka istog pola, bez suvisnih zasto, bespotrebne filozofije i prazne frazeologije.

Prevara

„Nije ni on sjajan!! Ne pamtim kad me je izveo na veceru, ko drugi muzevi, a ne samo na rostilj sa kumovima na placu!
Zlato sam poslednji put dobila za desetogodisnjicu braka, a dete ce sad na malu maturu!
O bundi I da ne pricam – godinama je demode…
I uvek je namrsten I mrzovoljan, i drugi ljudi imaju biznis, I njima je kriza I recesija, pa opet malo pogledaju I zenu…
Zbog njega sam I krenula na rekreaciju, da se ne zali da sam se zapustila.
Mlad trener, gledao me je onako kako me muz ne gleda godinama, I slusao me bez reci, nasmejan I raspolozen.
Par puta sam ga povezla jer mi je bio usput, jednom ga pozvala na pice, I tako…
Nisam samo ja kriva – citala sam sta kazu psiholozi u novinama, da me je vise cenio I postovao ne bi do toga doslo.
Nego, pocepaj ti taj zahtev za razvod I gledaj da ga ubedis da se pomirimo, ne zato sto smo u braku, niti zbog deteta, niti zato sto smo sve zajedno stekli, nego zato sto smo oboje podjednako krivi!! A I tebi ce se vise isplatiti, obecavam…”

…………

„To je normalno, kao da ides u kafanu – nema grize savesti, pravdanja, cak ni hvaljenja – to rade klinci! Pravi svaleri nikad ni ne pricaju, jer mogu da nalete na muza, brata, drugog svalera ili oca zenske sa kojom se muvaju. Ako i pricaju, onda lazu i cifraju, menjaju imena i opise jer – istina je opasna!
I, najvaznije – uvek porici!! Makar te i uhvatili na gomili, porici!! Moras, sta ces…inace ce te upropastiti!
Zene veruju ono sto zele da veruju, pa se ponekad i provuces.

Pokusacu sutra ponovo da je ubedim, molim, pretim…ako ne uspe, njen propust, mamu joj ebem!

…pa cu tako i prekosutra…“