Zasto sam nadrndana

Otisla mi zica na carapi, jedva sam nasla drugu. Na putu do stanice slomila mi se stikla, trci kuci da se preobujem, pobegao mi radnicki bus, pa sam isla obicnim, pocela i kisa, stizem sa vise od pola sata kasnjenja.

U firmi panika – blokirali nam robu zbog neplacenog racuna, gde si ti celo jutro? Daj da platimo, ali tog racuna nema!

Sledeca dva sata zovem sve brojeve koje imam, svi me upucuju na nekog drugog, da bi mi na kraju poslali faksom kopiju racuna.

Pogresna adresa – zato nije ni stigao racun. OK, zovem ponovo i molim da mi daju novu fakturu, za to vreme komitenti cija je roba blokirana vriste, kamioni se gomilaju po parkingu, placamo elektronski, magacin trazi priznanicu!

Nema tonera, trcim u komsijsku firmu, stampam i nosim izvod, onda lomim nokte pokusavajuci da uguram novi toner, crne fleke po suknji, hocu kafu!!

Sofera je sve manje u kancelariji, to me raduje, sef stize sa terena i zabrinuto me pita – sta ti je?

Ulece jedan od preostalih suptilnih vozaca – pusti, zensko, mozda su joj oni dani!!

Jedna od retkih dama (dosla po mali paket) – trebalo bi da joj uradim horoskop, verovatno joj je mesec u raku…

Drugi suptilni vozac – ma nervozna sto se isflekala, zene su osetljive na to, nas muske bas briga!

Treci suptilni vozac- eto, koliko sedimo ni kafu da nam skuva!!

Zvoni mobilni – Mama, treba da odneses opravdanje, danas su Otvorena vrata!

SMS – Nadam se da niste zaboravili da je rok za placanje engleskog prosao pre dva dana i da donesete dokaz o uplati.

…

Pola sata kasnije, pijuci espresso sa mlekom, objasnjavala sam sankeru – svi su u pravu – kriv je i pun mesec, i karma, i PMS, horoskop, recesija, tranzicija, svejedno – sa svim se daleko lakse borim posle dobre kafe…