Čuvari tradicije

Uzasavam se Cuvara Tradicije – ne cuvara tradicije u liku kustosa, profesora, ili bake pune interasantnih pricica, i ostalih pitomih, zanimljivih i razumnih ljudi – ne, govorim o Cuvarima Tradicije, grlatim kucnim tiranima & seoskim prorocima na tromedji zadrtosti, neukosti i ropskog rada.

Primer 1. Nedeljni rucak

Poznavala sam zenu kojoj su sin i cerka delili tesnu sobicu, da bi porodica imala „trpezariju za nedeljni rucak“ – cinjenica je da, zbog sinovljevih treninga i cerkinog folklora, tzv. nedeljni ruckovi su se odigravali max. 4-5 puta godisnje, ostalih 360 dana je trpezarija zvrjala prazna sa belim stolnjakom. Naravno, cim je sirota zena umrla, sve je to letelo napolje, deca su dobila konacno svako svoju sobu, a rucalo se kao i do tada – kad ko stigne, u kuhinji.

Primer 2. Paradajz

Pokojni komsija je insistirao na svim aspektima tradicionalnog zivota predratnog Beograda i, iako je vremenom napustio lozenje bojlera i kaljevih peci, nikako nije hteo da posustane kad je u pitanju zimnica – napravio je velike plakare, stavio ih u spajz i na zastakljenu terasu i s ponosom pokazivao svima „svoju biblioteku“ tegli i flasa. Ali cekaj – naravno da nije ON sve to pravio, pa on je tradicionalista!!! Ne, majka, zena i cerka su danima vukle sa pijace, kuvale, ribale tegle i flase, povezivale i redjale, posle ponovo ribale i spremale i ponovo kuvale i pekle i…
..i kad je umrla majka, opet je imao ko da radi, i zena kad je umrla, ostala je cerka, navikla na ropski rad, ubedjena da se „kupovni“ paradajz ne moze meriti sa „domacim“, planirajuci sve svoje obaveze i zadovoljstva prema rasporedu pravljenja zimnice (ne mogu ove nedelje u pozoriste, stavljam tursiju).

Primer 3. Zna se red!! A red je za jelku..

Kao friska mlada, trudila sam se da Bivsem pruzim njegovu viziju porodicnog gnezda – dom kakav je ostavio i zapamtio u Bosni sedamdesetih. To je ukljucivalo i Pravu, Prirodnu Jelku za Novu godinu, raspomamljenu neman koju sam godinama pazljivo vukla po poledici sa pijace, sekirajuci se kod kuce sto je priroda nije napravila simetricnu (uvek „fali“ neka grana), slusajuci primedbe sto nisam dovoljno „svesna“ da kupim jelku u saksiji, cisteci iglice dva puta dnevno i secajuci se plasticne jelke koja je obelezila celo moje detinjstvo. Onda sam jedne godine rekla „Dosta!!“, donela plastikanca kuci, a novogodisnji ugodjaj i miris borovine upotpunila sa par grancica sa pijace. Iako se Bivsi zadrzao jos svega par sezona, jelkica je jos uvek aktuelna i lepo radi!!

Advertisements

6 comments

  1. ipokeva · јул 27, 2015

    ali extra… 🙂 moram da se pohvalim: ja sam se izborila za to da se u stanu na ravnoj ploci sporeta ne pece paprika „da zamirisi kao kod kuce“ 🙂 🙂

    Liked by 1 person

  2. nena3110 · јул 28, 2015

    Uh, dobri primeri, no ima i mnogo težih, tradicija koja se ne napušta, a svima je veliki teret.

    Liked by 1 person

  3. diplomiraniduduk · јул 31, 2015

    Pravi bi tradicionalisti trebalo da žive u kući od pruća oblepljenom blatom, bez vode i struje, da se voze volovskom zapregom i da se bave zemljoradnjom. Ili bar deo svega toga.
    Imam utisak, ne samo da bi je se smesta odrekli, nego bi zaboravili i na samu reč „tradicija“.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s