Vojnik

Ja sam vojnik. Jednostavan čovek. Komunista. Tako su me učili. U mojoj kući se nisu slavili sveci, decu nisam krstio, ali u selu svojima nisam zamerao farbana jaja i slavsku sveću. Moji praznici su bili u novembru i decembru.

Rekli su mi da su naši lekari najbolji, da je za vojsku obezbedjeno sve što je napredno i moderno. I zato sam se iznenadio kad sam čuo – cerebralac!! U porodici toga nema, doktori ne znaju ko je kriv, možda virus ili neka vakcina, težak porodjaj ili nesto drugo. Starija ćerka je lepa i zdrava.

Pričali su mi o nekim Rusima koji rade te operacije na mozgu i da mogu da ucine da moj sin mozda i prohoda. Male su šanse, teška je operacija i može i da ga ubije. Naši doktori kazu da nema potrebe, vežbama se može daleko više postići.

Tražio sam da me premeste u neki veći grad, da bi sin mogao da ide na te vežbe. Svi nas zavidno posmatraju, kažu – lako je vojsci, sve ima obezbedjeno.

Ovde nema ni logopeda, moram da plaćam da dolazi neka studentkinja jednom nedeljno da radi sa njim. Našli smo školu u koju može sa kolicima da udje, u susednom mestu, uzecemo sobu da tamo živimo. Ja ću se nekako snaći za odlazak na posao.

Obećali su mi čin i novi grad. Pasoš za Rusiju neću dobiti, niko to ne dobija.

Ja sam vojnik. Jednostavan covek. Verujem da ću, kad dobijem čin, moći da plaćam tu studentkinju i dva puta nedeljno da dolazi…

Advertisements

One comment

  1. Wojciech · јул 28, 2015

    Boriti se. Šta drugo…

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s