Krivica

„Ja sam kriva – nisam mogla da mu rodim dete, pa smo morali da usvojimo!

Da, bila sam trudna kad je on bio treca godina, rekao je da mora da diplomira, zaposli se i gradi karijeru, on je i organizovao abortus preko veze, ko je znao da ce tako da ispadne?

Godinama sam se lecila bez uspeha – moji su prodali i stan i kucu i kupili nam veliki stan da bismo imali i decju sobu, i on da ima kabinet da pise naucne radove, i da ja mogu da idem po banjama, kod travarki, na razne terapije i – nista!

Onda smo je usvojili – postala je ceo moj zivot, moje sunce, moje sve!!

Zato mi je toliko tesko palo kad sam se razbolela, a on resio da se razvede!

Kaze – bolje je da dete ne gleda kako se mucis, ona je u osetljivim godinama, skloni se malo.

Stan, naravno, ostaje njemu i detetu, meni je ostala mamina garsonijera, pa sam je menjala za podrum u njihovom komsiluku, da barem vidim dete ponekad…

Da, obecao je da ce da vodi racuna o meni, da mi pomaze ako moze.

Posle cu u dom, kad vise ne budem mogla sama.

…a mozda pre toga i umrem, ako imam srece…

Advertisements

5 comments

  1. Sizif · август 19, 2015

    Tuga u sažetom obliku.

    Liked by 1 person

  2. noviinternet · август 20, 2015

    Bila priča izmišljena ili ne, strašno je, jer stvarno postoje mnogobrojne, prave horor-priče o sudbinama … Zar mora tako?

    Liked by 1 person

  3. pravnaplavusa · септембар 11, 2015

    Sva sam se naježila.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s