Udaja

Zasto je dobro udati se:

1. Publika – imate ko ce da slusa vase zvocanje, napade besa, placa, bacanje ponekog tanjira i/ili prljavih carapa, ukratko, sve one izlive emocija do kojih, realno, ne bi ni doslo da zivite sami ili sa kucnim ljubimcem;

2. Kompenzacija – dok slusate neudate prijateljice sta sve postizu, kuda sve stignu i sta sve vide, pogled vam pada na muski primerak koji blazeno drema ispred TV, pa mu za kaznu uzmete daljinski i gledate filmove jeduci cokoladu;

3. Usavrsavanje – uvek moze lepse, bolje, skuplje, a ako na taj nacin uskracujete jacu polovinu za stetne navike, dobitak je nesporan;

4. Karijera – cime god da se u zivotu bavite, to je komplikovanije, zahtevnije i pametnije od svega cime se On bavi, zahteva vise snage, spretnosti i umnog rada i predstavlja krunski argument i, samim tim, kraj svake svadje, bez obzira o cemu se prvobitno radilo.

5. Porodica – njegova – isto kao i tacka 4.

6. Materijalna korist – umesto da se mlatite sa busilicom/glimericom/cvikcanglama i majstorima raznih profila, vase je samo da trepcete i povremeno govorite „Jao, Ljubavi, kako si ti pametan/spretan/sposoban

7. Nematerijalna korist – imate koga da krivite za sve ono sto NISTE hteli u zivotu da postignete, a od vas se ocekivalo!

Advertisements

Kupatilo

Posle mesec dana ulazim u kucu.

Naravno, i pre sam dolazila ali je svaki put bio tu poneki lik u plavim gacama koji bi me ubedjivao „Nista se vi ne brinite, sve ce da bude dobro!“

Ovo je, dakle, prvi put da dolazim u kucu bez Super Maria, sa idejom da saniram i rascistim stan.

Zakoniti je uradio sve sto je njegova masta mogla da zamisli, tj. stavio je najlon preko dela namestaja i izbacio sut.

Sve tzv zene koje me opsedaju godinama moleci me da im dozvolim da mi spremaju stan, cim cuju da smo radili kupatilo, naprasno imaju seoske slave, parastose, svadbe i decje rodjendane, pa ne mogu sada da dodju, ali za mesec-dva sigurno dolaze…

Super!

Dakle, ulazim u stan.

Cigle!

OK, neophodne svakoj domacici, a i nije ih mnogo, 5-6.

Plocice.

Pola pakovanja, „moze da zatreba“, staviti ih u podrum (gde je podrum, sunce ti? Zna li neko?)

Stari bojler iz kog viri staklena vuna.

E, to je vec nesto s cim ne mogu da se borim, posebno kad stoji u predsoblju.

OK, iznet bojler, sledece je – vrata!

Da, vrata od kupatila treba da se skrate, pa do tog trenuta stoje naslonjena na zid.

Crna fleka na zidu dnevne sobe.

Majstori su probili zid, zakrpili ga, ali treba gletovati i okreciti taj deo.

OK, najloni ostaju.

Ne racunam zaboravljene cevi, spojke, buksne, zice i tiplove koji se vuku po patosu, neoprane soljice od kafe stare par nedelja, smedju nijansu zavesa i tepih zatrpan sutom…

Prekinut kabl za internet!!!

Sedim u krsu, neutesno placem, Zakoniti me tesi i kune se svim na svetu da ce dovuci tehnicare da to odmah poprave kako zna i ume, i ubedjuje me da odem do obliznjeg kafica na kafu dok on sredi sta moze.

Kupatilo, inace, lepo izgleda…