Miki

Voleo je da smatra sebe starosedeocem Novog Beograda – samo par godina mladji od tog naselja, secao se sablasnog prostranstva od mosta do Studentskog grada, i kako je godinama taj prostor ispunjavan soliterima, robnim kucama i sirokim bulevarima.

Otac je bio perspektivan kadar, dobar radnik sa politickim ambicijama i verovatno bi postao sitniji funkcioner i dobio i veci stan, ali se razboleo i ubrzo umro.

Majka se zaposlila kao cistacica, ceo zivot je provela ribajuci podove nadlestava i pred penziju napredovala do kafe-kuvarice.

Dovoljno da iskoluje njega i sestru – sestra je postala snajderka, ona je samo zensko, ali za sina je majka imala bolje planove.

Srednju ekonomsku je jedva zavrsio, druzeci se sa plejadom mangupa zbog kojih je Novi Beograd kasnije i izasao na los glas – ipak nikad nije imao problema sa zakonom, najvise zahvaljujuci sportu kojim se bavio i trenerima koji su ga gurali kroz skolu.

Majka je htela da on zavrsi i neku visu skolu, ipak se ona mucila i zrtvovala radi njega, ali njega to nije interesovalo – rock’n’roll generacija, danima je slusao ploce i pokusavao da se dopisuje sa strankinjama koje je upoznavao na moru.

Visok, zgodan sa manirima gradskog mangupa, bio je omiljen medju devojkama.

Ali, nijedna nije bila dovoljno dobra za njega – dok je sestru bukvalno utrapila prvom iole pristojnom momku koji se zainteresovao za nju, sve sinovljeve devojke mama je rasterivala, brutalno, vriskom, uvredama pa cak i pretnjama.

Poceo je da radi – majka je trazila da da otkaz, ako se ona mucila, on ne mora, i sestra ce pomoci…

Promenio je nekoliko poslova i taman su i on i majka bili zadovoljni novim poslom kad su dosle devedesete…nije otisao na front, ali je ostao bez posla i, u eri tzv otkupa stanova, hteo je da od vesernice otvori radnju ili neku firmu, da bude svoj gazda.

Naravno, majka se pobunila – iako su stanari prvo dali saglasnost, ubedila ih je da ce sin sigurno napraviti neki uzas od vesernice i da je bolje da sve ostane kao sto je bilo.

Poceo je da pije – prvo pomalo, poneko pivo kad je vrucina i kad je sedeo ispred zgrade na klupi sa penzionerima.

Onda vinjak u mesnoj zajednici, dva-tri, pa sve vise i sve redovnije.

Majka je bila zadovoljna – nisu ga razvukle kojekakve lose zene, nije radio lose poslove, mogla je svima da se zali kako sin, eto, nema srece, ostao je bez posla, itd.

Sestra je rodila dvoje dece, zavrsila cak i visu skolu i pomagala radeci privatno u nekoliko radnji.

Kad je majka umrla i on ponovo poceo da radi, vec je pio redovno i mnogo.

Stan, odjednom prevelik za njega, nije hteo da dira, a sestra se odrekla svog dela u korist brata.

Jos se raskrupnjao i, podnaduo od alkohola, delovao je opasno svima koji ga nisu znali – dovoljno je bilo da se namrsti i da mu se svi sklanjaju s puta, ne znajuci da on ne ume ni da se naljuti, ni da se posvadja.

Povremeno bi se pojavile poneke razocarane dame iz mladosti, ali i one bi brzo pobegle – pijan treznom nije zanimljiv.

Sestra vec ima i unuke, ali se jos nada da ce se brat ozeniti – naravno, ne bilo kojom, nijedna nije dovoljno dobra…

(slika preuzeta s interneta)

Advertisements

One comment

  1. Rada72 · децембар 9, 2015

    Auh, kakva priča..

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s