Ne dam dedu!!!

Prosle godine sam provela neko vreme u bolnici. Delila sam sobu sa nekoliko dama u najboljim godinama, od kojih je jedna bila udovica.

I, pocne prica – tesko joj je otkad je sama, dok je cuvala unucice dolazili su sinovi i snaje svakodnevno, ponesto joj i pomagali, ona im kuvala – ukratko, puna kuca!

Sada su deca vec u pubertetu, sinove vidja vikendom kad dodju na rucak, sama je stalno, ogadila joj se vec i kafa sa komsinicama, mora danima da ceka da joj neko zameni sijalicu ili pomeri namestaj…

Kad bi imala sa kim da poprica, proseta, ode u bioskop ili na kafu u neku basticu, preporodila bi se!!

I, tu ja podletim, kazem – imam dedu za vas!

Visok, vitak, vitalan, 80+, ne pusi, ne pije, voli da kuva i seta, uvek izbrijan i ispeglan, inzenjer, lep stan, fina penzija…

Kolika je penzija?

????? Ne znam, oko XY hiljada…

Malo je to, kad umre mogu da nasledim samo 60%, a to je malo!

I tu ja poludim – ne nudim ja tebi dedu da ga SAHRANIS, nego da ZIVIS sa njim, da malo ulepsate jedno drugom zivot, da imas nekog da ti nosi cegere sa pijace, da ides u setnju sa njim, da ti neko kaze „Idi ti kod frizera, danas ja kuvam“, da imas kome da prepricavas serije, a on tebi knjige, da pravite rostilj na placu, idete na izlete, da ti ujutru kuva kafu, a ti njemu pravis kolace…

I ne, ne dam ti dedu!!

(slika preuzeta sa interneta)

Sveta

Osecao se uskraceno.

Uvek.

Stalno je mislio da moze vise, bolje, da mu pripada nesto sto nije siguran kako treba da izgleda i sto mu je neko oduzeo.

Mama je bila seoska lepotica, bogata jedinica koja je sa studija umesto diplome donela vanbracno dete .

Ipak, uspela je da skrpi makar visu skolu i zaposli se u okolini rodnog sela.

Onda je srela Doktora – surog, nemilog brdjanina zlatnog srca i ruku, bacenog u selo „dok ne nadje nesto bolje“. Zaljubio se u nju nemo, namrgodjeno i odmah su se vencali.

Doktor je odbio da se preseli kod zene i trazio je kadrovski stan – do kraja zivota nikad nije uzeo nista zenino, smatrao je da muskarac treba da se brine o porodici.

A porodica je rasla – osim njenog vanbracnog sina, stiglo je jos dvoje dece u prvih par godina braka. Doktor se o svima njima podjednako brinuo, o posinku mnogo vise nego o rodjenoj deci. Grub, cutljiv, samo prema cerki je pokazivao trunku neznosti, a prema decacima je bio strog ali pazljiv.

U rodnom kraju, u planinama, na dedovini je krenuo da zida kucu – nije mnogo zurio, vaznije mu je bilo da decu podigne i skoluje.

Onda je mama umrla – na poslu, na gradjevini, ne zna se tacno da li je bila nesreca ili srce, nevazno, ostao je On, pred maturom i dvoje male dece.

I Doktor ga je provukao kroz maturu, pa i kroz visu skolu, sa
svojim zavicajnim vezama i poznanstvima.

Doktor je sve zenino prepisao na posinka – nije hteo da ga osteti ni na koji nacin, pa je ostetio svoju decu.

Naravno, On je stracio sve odmah.

Pa je dosao po jos.

I dobio od Doktora posao i pare

Kad je sledeci put dosao, uvredio se – Doktor nije imao vise , pa je prekinuo sve odnose, angazovao advokata i tuzio Doktora.

Onda su dosli ratovi, mobilizacije i besparica, pa se On opet pojavio kod Doktora.

Doktor mu je sredio da se iseli u Holandiju, cak mu je i posao obezbedio. U Holandiji se ozenio, dobio decu i prestao da se javlja.

Kad je Doktor umro, tuzio je brata i sestru za kadrovski stan u selu, koji nisu mogli ni da otkupe, i za zapocetu kucu u planini.

Jer, uvek je znao da su bili losi prema njemu, da mu nisu dali ono sto mu pripada…

(slike preuzete sa interneta)

Ukočenost

Da, ukocila sam se!! I to ne malo – onako, bas, bas!!!

Odjednom sam primetila da su mi noge porasle i to prekomerno, duze od Barbikinih&zirafinih, jer ne mogu nikako da ih dohvatim da, recimo, navucem carape, o pertlama i da ne pricam.

Takodje je i moje samopouzdanje dobilo dodatnu injekciju ponosa – nema saginjanja, ni u jednoj varijanti!!!

Zato je kucna celjad dobila na kondiciji – ako nesto ispustim ili treba da mi se doda, samo viknem i neko se stvori da mi pomogne (zabeleziti – ne treba mnogo vikati, zabolece me grlo a i nervira ih kad urlam)

Takodje su i ojacali – ne mogu sama da ustanem, pa mi je neophodna „cvrsta muska ruka“ .

Naravno, nisam sebicna, nego radim i na samopouzdanju zakonitog – nigde ne mrdam od kuce bez njega, okacena na njegovu snaznu ruku – moj oslonac i potpora, mora da koraca sporo i pazljivo, i da me svaki cas zapitkuje „mogu li?“

Ne mogu, ali nema veze, bitno je da se oboje zbog toga dobro osecamo!!!

Naravno, mislim i na opstu dobrobit, poimenicno na poreske obveznike u liku farmaceutske industrije – Brufeni, Diklofeni i ostali analgetici cuda cine, dobro, ne bas cuda, ali se osecam bolje, ok, ne osecam se bolje i nemam pojma sto to djubre pijem osim da ubedim sebe da eto, nesto radim po tom pitanju, ali sve to nema veze – bitna je porodicna sloga i harmonija koju smo, eto, postigli.

…jedino se brinem sto mi klinac pominje neko spremanje ispita kod druga, a zakoniti neko snimanje pesme, obojica sa neodredjenim rokom trajanja zanimacija, ali razmisljacu o tome kasnije…recimo, kad budem morala u kupatilo!!!

(slike preuzete sa interneta)

Cev

Nocas je u nasoj ulici pukla cev.

Veseli vodoskok je otopio okolni led i ranom zorom privukao masu penzionera.

Nema tu – hladno, klizavo, upala pluca, slomljen kuk i ostale buranije nesvojstvene nasem hrabrom narodu – pa nije u pitanju trcanje za busom ili sedenje u istom da bismo kukali – ne, rec je o aktivnom principu kome svi moramo da se zrtvujemo, pa je uz pristigle majstore sa mehanizacijom barem tri puta vise ususkanih staraca koji strpljivo stoje, budno prate radnju i povremeno dele savete – Nemoj tu, pomeri busilicu desno, bolje ces da potrefis, ili Doguraj kamion malo blize, itd.

Naravno, tu su i sveprisutni komentari – Al ga kilavis, ja da sam tako radio nikad nista ne bih zavrsio, ili – Pa nisi valjda opet zedan? Pijes ko kamila! i slicno.

Neka dobra dusa se setila da je i hladno, pa je donela i pola flase rakijice, cisto da se majstori ugreju, a ako nece – pa tu je komsiluk, ne moze suvog grla da se stoji na ulici, nije red…

Naravno, svakih par minuta pristigne novi clan, kome ukratko raportiraju sta se desava, a koji odmah skoci na majstore – Kad cete zavrsiti? Jel velik kvar? U majkumu!!

I onda krece prica kako su rukometasice sinoc igrale, pa o politici, Bozicu, redu u posti, itd.

Ukratko – za mentalno zdravlje nacije, trebalo bi cesce da pucaju cevi…

(slike preuzete sa interneta)

Ženidba

Ne, nisam se zenio. Racunam, imam kad. A i kad pogledam kako se svi razvode, mozda je i bolje sto sam sam…

Ma da, svidjala mi se. Jako mi se svidjala. Onda su svi skocili na mene – te mnogo je mladja, te greh je, jer smo neki rod. A ja sam izracunao, babe su nam sestre od tetke.

I nista, doveo sam je kod sebe – tad sam bio poslovodja u fabrici, stancic sam dobio, dobra plata, jos sam i popodne nesto raduckao, bogovski se zivelo.

Volela je lepe haljine, drustvo, zurke – mladost, sta ces, kod kuce toga bas i nije imala, a ja se nisam bunio, i meni je bilo lepo kad je ona zadovoljna.

Ponekad bih stisnuo srce i zazmurio, svasta se radi kad se malo popije, ali ostajala je kod mene, to mi je jedino bilo vazno.

Vodio sam je na more, pa i u inostranstvo, htela je sve da vidi i jednom je dosla i rekla da hoce da studira.

I to – umetnost!

Placao sam joj casove, jurio veze po celoj zemlji i uspeo da je upisem daleko od kuce.

Jasno, odmah smo se razisli – fino, kulturno, jos sam je lepo opremio za studije, da se ne bruka.

Godinama vise nisam cuo o njoj. Dosli su ratovi, propala fabrika, ranjen sam bio na ratistu, sve mi je teze bilo samom. Sreo sam je slucajno, kaze, na Novom Zelandu zivi, dobila je kafanu i kucu od bivseg muza, dobro joj je tamo.

Rekao sam joj da vise nemam nista ovde, hteo bih da odem preko, moze i na Novi Zeland, da li bi mi pomogla da dobijem papire?

Aaaaa, pa ne moze to tako, to se placa, brak za papire nije jeftin, koliko bih joj ja para dao?

I tako…jos sam sam i jos sam ovde. Naidje poneka, ali nista ozbiljno.

A mozda ja i nisam za zenidbu, ko zna?

Kvar

„Pred Njim nikad nisam pokazivala ljubomoru.

Naprotiv, uvek bih podvukla da Ona ima duge noge, mozda malcice krive ili se meni tako cini jer je premrsava. Ponavljala bih da su joj oci prelepe, za nijansu razroke ili su u pitanju vestacke trepavide, nisam sigurna.

Suzdrzavala bih se kad Ona u drustvu kaze neki netacan podatak, ili iznese neki ne bas pametan sud, cak ga nisam ni zezala posle pominjuci njene gafove.

Bar ne mnogo.

Junacki bih jela sve sto bi nam Ona skuvala i posluzila, a posle bih krisom odvela Njega na pljeskavice, takticno precutavsi sud o Njenom kuvanju.

Tesila bih ga kad bi njen otac bio grub ili nepazljiv i kad bi njena majka iznela neki zlobni komentar – cak sam mu i ja sama ukazivala da to nije bila ljubaznost nego sarkazam sa njihove strane!

Priznajem, kritikovala sam njen izbor prijatelja, mesta za letovanje i namestaja, , samo zato sto sam znala da se Njemu to nece dopasti.

….

I sad se ona pojavljuje i kaze da sam joj JA svojom ljubomorom unistila vezu? Pa, draga moja, kako JA mogu da pokvarim nesto sto valja?

Ajde molim te!“

(slike preuzete sa neta)

Iskrenost

„A jednom, bio sam klinac, na moru cujem dve devojke pricaju, kaze jedna – Jao, ovi momci kakvi su foliranti i lazovi, kao – lepa si, pametna si, imas lepe oci…sto ne kazu otvoreno – hocu da spavam sa tobom! Sta me tu lazu i mazu?

I, ukapiram ja da dame cene iskrenost i to vece pridjem bas toj devojci i kazem – Slusaj, necu da se foliram, hocu da ti iskreno kazem – ti se meni jako svidjas i hocu da se kresnemo!

…vriska, cika, izbacili me iz diskoteke, ne pitaj…

Onda sam shvatio – batali iskrenost, sa zenama je najvaznije – biti oprezan!“

(Slike preuzete sa interneta)