Večna ljubav

…i jos ga volim, sta cu?

Cini mi se da sam ceo zivot bila zaljubljena u njega. Sta god da sam radila i gde god da sam bila, On je bio i ostao tiha patnja, vecna ljubav, nesto nedostizno sto cu, mozda, jednom i osvojiti.

Nisam imala snage da mu pridjem prilikom slucajnih susreta – vlaznih dlanova, drhtavog glasa i nesigurnog hoda, samo sam ga upijala pogledom.

Slusala sam starije i pametnije, pokusavala da ga prebolim drugim ljubavima i ceznula za trenucima predaha ili cak i ravnodusnosti…

Na kraju sam resila i dobila ga, pomislila sam da je to jedini nacin da se konacno oslobodim ljubavi prema njemu, ako ga izgustiram, pa mi dosadi!!

Ma kakvi…

Vec par godina lupam po tom klaviru, nikako mi ne ide, a ipak mi se cini da ga sve vise volim!!!

…i nema mi spasa!

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s