Kvar

„Pred Njim nikad nisam pokazivala ljubomoru.

Naprotiv, uvek bih podvukla da Ona ima duge noge, mozda malcice krive ili se meni tako cini jer je premrsava. Ponavljala bih da su joj oci prelepe, za nijansu razroke ili su u pitanju vestacke trepavide, nisam sigurna.

Suzdrzavala bih se kad Ona u drustvu kaze neki netacan podatak, ili iznese neki ne bas pametan sud, cak ga nisam ni zezala posle pominjuci njene gafove.

Bar ne mnogo.

Junacki bih jela sve sto bi nam Ona skuvala i posluzila, a posle bih krisom odvela Njega na pljeskavice, takticno precutavsi sud o Njenom kuvanju.

Tesila bih ga kad bi njen otac bio grub ili nepazljiv i kad bi njena majka iznela neki zlobni komentar – cak sam mu i ja sama ukazivala da to nije bila ljubaznost nego sarkazam sa njihove strane!

Priznajem, kritikovala sam njen izbor prijatelja, mesta za letovanje i namestaja, , samo zato sto sam znala da se Njemu to nece dopasti.

….

I sad se ona pojavljuje i kaze da sam joj JA svojom ljubomorom unistila vezu? Pa, draga moja, kako JA mogu da pokvarim nesto sto valja?

Ajde molim te!“

(slike preuzete sa neta)

Advertisements

2 comments

  1. nena3110 · јануар 19, 2016

    Dobar post.
    Ima situacija kada je teško odlučiti da li prećutati, pa kad prećutano izašđe na površinu, budemo krivi što smo ćutali, ili reći, pa kud puklo da puklo.
    Mislim da govoriti ne vredi ako neko neće da vidi, a najčešće neće 🙂

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s