Ženidba

Ne, nisam se zenio. Racunam, imam kad. A i kad pogledam kako se svi razvode, mozda je i bolje sto sam sam…

Ma da, svidjala mi se. Jako mi se svidjala. Onda su svi skocili na mene – te mnogo je mladja, te greh je, jer smo neki rod. A ja sam izracunao, babe su nam sestre od tetke.

I nista, doveo sam je kod sebe – tad sam bio poslovodja u fabrici, stancic sam dobio, dobra plata, jos sam i popodne nesto raduckao, bogovski se zivelo.

Volela je lepe haljine, drustvo, zurke – mladost, sta ces, kod kuce toga bas i nije imala, a ja se nisam bunio, i meni je bilo lepo kad je ona zadovoljna.

Ponekad bih stisnuo srce i zazmurio, svasta se radi kad se malo popije, ali ostajala je kod mene, to mi je jedino bilo vazno.

Vodio sam je na more, pa i u inostranstvo, htela je sve da vidi i jednom je dosla i rekla da hoce da studira.

I to – umetnost!

Placao sam joj casove, jurio veze po celoj zemlji i uspeo da je upisem daleko od kuce.

Jasno, odmah smo se razisli – fino, kulturno, jos sam je lepo opremio za studije, da se ne bruka.

Godinama vise nisam cuo o njoj. Dosli su ratovi, propala fabrika, ranjen sam bio na ratistu, sve mi je teze bilo samom. Sreo sam je slucajno, kaze, na Novom Zelandu zivi, dobila je kafanu i kucu od bivseg muza, dobro joj je tamo.

Rekao sam joj da vise nemam nista ovde, hteo bih da odem preko, moze i na Novi Zeland, da li bi mi pomogla da dobijem papire?

Aaaaa, pa ne moze to tako, to se placa, brak za papire nije jeftin, koliko bih joj ja para dao?

I tako…jos sam sam i jos sam ovde. Naidje poneka, ali nista ozbiljno.

A mozda ja i nisam za zenidbu, ko zna?

Advertisements

8 comments

  1. tangolina · јануар 20, 2016

    Mogla bih da kažem da nije ona kučka nego si ti kriv sa svojim pogrešnim očekivanjem da će ljudi da ti uzvrate dobročinstvo…mogla bih…ali ona je i dalje kučka. Jednom sam volela nekog ko je hteo na Novi Zeland. I plašila sam se kako bih se snašla sa svim onim čudnim paucima i živuljkama, ali eto, rešio me muka…i nije mi ni ponudio da idem…

    Liked by 2 people

    • udavaca · јануар 20, 2016

      Prica nije moja licno, samo je jedna od sudbina koje sam slusala i o kojima pisem. Drago mi je da te je zaintrigirala, 🙂

      Свиђа ми се

    • Negoslava · јануар 20, 2016

      Dobro, T.- naučiće on jednom da nikad ne treba očekivati ništa, baš ništa. Pogotovo od onih kojima si najviše učinio.

      Liked by 2 people

      • tangolina · јануар 20, 2016

        Nije on to tad učino njoj sa idejom da mu ona vrati…ali da posle, nije naišao ni na mrvicu zahvalnosti….to boli…
        Jbga, teško je živeti bez očekivanja…

        Liked by 1 person

  2. tangolina · јануар 20, 2016

    E da, i drago mi je Udavačo da priča nije lična 🙂 Jupiii!
    Lep pozdrav!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s