Ljubav

Da se ne lazemo – nije ga volela!

Dosao je posle velike ljubavi, onakve kakvu nikad pre nije dozivela i od koje je mislila da ce umreti.

Bio je dobar i drag, zaljubio se u nju i stvarao im dom.

Mislila je da ce ga zavoleti, zbog njegovog mira i topline, lepote kojom je okruzuje i dobrote kojom obasipa nju i decu.

I trudila se, uvek i svuda – ipak, znala je da on oseca onaj trenutak neodlucnosti pre nego sto ga podrzi u nekom njegovom naumu, njen kritican pogled pre zagrljaja utehe i njene predloge primerenije likovima iz filmova ili casopisa, nego njemu.

Tesila se da je dobra zena kojoj nema sta da se prebaci – vredna, stedljiva, dopadljiva, uredna i verna.

I on je to znao i nije je dirao – samo je postao jos tisi i zatvoreniji.

Iskreno se smejao samo sa decom, mozda je i imao poneku prijateljicu ali tiho i neprimetno, da je ne povredi.

Uvek su se podrzavali po pitanju vaspitavanja dece, kao osobe koje su procitale iste knjige o pedagogiji.

Imala je svoje knjige, prijateljice, ploce i slike, kutak i vreme za sebe, i mislila da je to dovoljno.

Kad se razbolela, bio je uz nju kao dobar muz, pomagao joj je, kupao i cesljao, vodio kod lekara i travarki i neutesno ridao na sahrani.

Rekao je – volim je dovoljno za oboje!

(slika preuzeta s interneta)

Advertisements

Bivša

Bila je Bivsa veci deo zivota.

Zadesila se u pravom trenutku na pravom mestu, pravilno je ocenila i uhvatila pravog momka minut pre nego sto je postao uspesan i slavan i rodila troje dece – svoju polisu za srecu.

Od tada je sve islo svojim tokom – mogla je da se bavi svojim zabavama i zadovoljstvima, sumnjivim prijateljstvima i rizicnim hobijima – sve joj je bilo oprosteno, ako ne zbog Muza, onda zato sto je Majka.

I kad je Muz pozeleo zenu dostojnu svog novog polozaja, nije se bunila – odgovaralo joj je da bude Bivsa, stambeno i materijalno obezbedjena zena, Mucenica i Majka kojoj je sve dozvoljeno.

Decu su gajile bedinerke i babe, tetke i privatni ucitelji, ona je naizmenicno bila Heroj i Zrtva, zavisi kako su je trenutni advokat, ljubavnik i prijatelji dozivljavali.

Onda je najstariji sin resio da studira u inostranstvu i prihodi su se smanjili.

Uplasila se za sopstvenu buducnost kad najmladje dete odraste.

Bivsi muz vise nije mogao ni hteo toliko da placa, pa se postavilo pitanje sta ce sa njom biti.

Pa se najstariji sin ozenio i opet je sve bilo u najboljem redu – postala je Baka, Velika Mucenica koja, nazalost, i ne moze mnogo da pomogne, ali koja je svojim dugogodisnjim zrtvovanjem ZASLUZILA da se sin i snaha brinu o njoj.

U narednim godinama je menjala boraviste seleci se od jednog do drugog deteta, pomalo pomagala i pricala kako su ljudi, muz i zivot bili losi prema njoj.

Jer, ona je izabrala da ceo zivot bude samo Bivsa…

(slika preuzeta sa interneta)

Brat

Znala je da je razumno, a ipak joj je tesko palo.

Maturu je preplakala – prekrojena haljina joj nije bila problem, ali razgovor sa roditeljima je bio pretezak.

Mora da se zaposli, da i ona pomogne malo, poceli su da zidaju kucu, treba i brata skolovati, sta bi ona, da se vucara sa studentima?

I zaposlili su je, a ona je krisom upisala fakultet – skolarinu je placala viskovima i prekovremenim radom, spavala kod drugarice i uzimala slobodne dane u vreme ispita, a celu platu donosila kuci.

Kad je brat maturirao i otisao u vojsku, tek onda im je priznala da je vec na trecoj
godini i da joj je obecano unapredjenje kad zavrsi.

Ali, brat je morao da studira i kuca se jos zidala i bila je blizu cetrdesetoj kad
je rekla da je ocigledno da brat nece nikad zavrsiti studije, da je kuca, sto se nje tice, gotova i da je resila da se uda!

Nisu joj oprostili – i pored toga sto je rodila troje dece i redovno davala pare roditeljima, i dalje je bila „izdajica“ koja je uskratila brata za skolu, vecu kucu, ukratko – buducnost!

A brat je i dalje trazio sebe i idealan posao, bavio se mislju da postane taksista, otvori radionicu ili prodavnicu i svaki put odustajao jer sestra nije bila u stanju da mu pruzi dovoljno novca.

Onda je umro otac, a majka postala jos agresivnija u zahtevima za svog mezimca.
Trceci sa posla u vrtic, zurila je kuci da spakuje bratu i majci rucak, i slusa kritike sto toliko para baca na decu i garderobu.

Posustajala je, svako napredovanje u poslu je zahtevalo sve duze radno vreme i veci napor, a deca su imala svoje zahteve i probleme, pa je polako pocela da propusta odlaske u roditeljsku kucu.

Na ostavinskoj raspravi je sokirala brata – NIJE se odrekla kuce u njegovu korist!

Kako je mogla to da mu uradi? Pa zbog njenog sebicluka on nije mogao ni da zavrsi skolu ni da se zaposli ni da se ozeni!

A taman je nasao kupca za kucu, pa da konacno i on pocne neki biznis!

Stisnula je zube – znala je da je to jedino razumno, a ipak joj je tesko palo…

(slika preuzeta s interneta)

Kućne maštarije

…i moram sutra obavezno da odem do doktora po recepte, nema veze sto moja doktorka ne radi, bolje da uzmem lekove na recept nego da ih placam!

I da, da proverim da li je zaista platio porez, cim mi kaze „Ne sekiraj se, sve je sredjeno!“, znam da nista nije uradio, hoce samo da me umiri.

A geograficarki cu ja da ocitam, nikad nisam u zivotu koristila nemu kartu i sta mi fali?

Laptop starijeg klinca ce da me sahrani, ne moze da studira bez racunara, postujem, ali zar moraju delovi da budu tako skupi?

Nista, ovako cemo – porez i laptop su prioritet, ovog meseca onda nema drugih izdataka, muskarci su, mogu i proslogodisnje jakne da nose, do Nove godine neka manje izlaze, sutra da poranim da stignem i u skolu i kod lekara i u postu, majstor ce ionako zvati za pare kad bude gotov…uh, evo, i serpa je izribana!

Jadne one zene sa masinom za sudove, nista ne uspeju da isplaniraju, sirote!

(slika preuzeta s interneta)

Ljubav onlajn

Sve vreme se pitate ZASTO i KAKO?

Privukla su vas slovca na ekranu. Pomislili ste da je zabavan i pozeleli da procitate jos ponesto od njega.

Onda ste mu se obratili, ili on vama, nebitno, tek poceli ste sa nestrpljenjem da cekate deo dana u kome je on sigurno online.

Mailovi, poruke, par puta ste se i culi, cisto da mu cujete glas i da shvatite da je bas onakav kakav ste zamisljali uz ta slova.

Slicice vam nisu puno znacile – i vasa je bila ona sa sestrine svadbe, pa ste s nestrpljenjem cekali susret – sta je par hiljada kilometara, a i leto ce uskoro…

I onda je pocelo – prvo vam je malo zasmetalo kad ste videli da on na forumima/drustvenim mrezama/sajtovima uspeva i druge zene da nasmeje, da ga i druge, po vasem misljenju, otvoreno startuju, a on da se mozda bas i ne brani.

On je, s druge strane, smatrao da ste previse poverljivi prema nepoznatim muskarcima koji vam se obracaju, narocito prema onima koji zive u vasoj okolini.

Pa se tako i nastavilo – prvo sati provedeni Online u medjusobnom optuzivanju i pravdanju, zatim skupi telefonski pozivi za mirenje, raskidi i suze, obecanja da ce sve biti u redu kad se konacno vidite…

Pa je dosao i taj susret – on je dosta nizi i stariji nego na slikama, a vas deli desetak godina i kilograma od fotografije, ali sve je to nebitno, vazno je da ste konacno zajedno.

S nestrpljenjem gledate i upijate sve sitnice – boju glasa, pokret kojim uzima cigarete i kroj kosulje, i zakljucujete da, iako ste smrtno zaljubljeni, on nije neko ko bi privukao vasu paznju da ste ga sreli na nekoj sedeljci.

Kad ode, ponovo pocinje ljubomora za koju ste mislili da je ne posedujete, ali sad vec imate manje zivaca i vremena i ubrzo vam je svega dosta.

Raskidate, patite, mrzite ga i kunete se da vise necete tako uletati u vezu, itd…

Onda jos ponekad vidite njegova slovca na ekranu i pitate se sta vam je bilo kad su vam se takve gluposti dopale?

Kad svedete racune, proveli ste zajedno mozda par sati, a patili vise nego u svim ljubavima pre.

I dalje vam nije jasno zasto i kako!

Maserka

„Pre par godina, zamoli me drugar da pomognem njegovoj tetki da prenese neki sto i orman iz njene radnje na plac.

Odem kod tetke,cudna neka radnja, ona kaze – Treba jos neke stvari da spakujem, barem jos sat-dva necu biti gotova, sedi tu i zabavljaj se, brzo cu ja.

I posalje mi neku devojku u svilenom kimonu, spopadne me, kaze – tajlanska masaza.

Onda shvatim kakva je to radnja i kakva masaza, odnesem posle taj sto i orman na plac…

Posle par meseci, dolazi moj dobar ortak i kaze – Resio sam da se zenim! Da mi budes kum!

Pitam ortaka – Ko je buduca kuma? Kaze – ozbiljna devojka, uciteljica, ne smem da idem kod nje u skolu, zbog roditelja, ona strogo pazi na pristojnost.

OK, upoznam kumu, kad ono – maserka!

Jos gore, prepoznala i ona mene, sta da radim?

Posle me jurila da mi „objasni“ i da mi se „oduzi“ sto sam precutao, ali mene to vise nije interesovalo.

Ne volim tajlandsku masazu.“

(slika preuzeta sa interneta)

Kuvar

Do sad sam nailazila na dve vrste muskaraca koji vole da kuvaju – Dogmaticare i Umetnicke tipove.

Prvi su rigidni tipovi koji nista ne prepustaju slucaju, slepo se drzeci egzoticnih recepata, pa dugo i mukotrpno pripremaju obroke („Ovde lepo pise – nastrugati muskatni orah, necu taj u prahu!“).

Drugi su majstori improvizacije, ljudi koji ceo posao oko kuvanja ne uzimaju preterano ozbiljno, pa je priprema jela brza i laka, a rezultat uglavnom – los! („Pa sta ako nemam luk, papriku, vegetu i pirinac, napravcu djuvec i bez toga!“)

Prevedeno u realne termine, to izgleda, otprilike, ovako sa Dogmaticarem – „Pokusao sam da napravim onu corbu sto si mi dala recept, ali mi se djumbir nije cinio dovoljno svez, a za glavno jelo sam nasao samo ananas u komadicima, nema u kriskama“. Ne, nema govora da se on folira i izvlaci, sva ta jela su napola vec spremljena, jedino on nije mogao da ih dovrsi zbog nedostatka pravih sastojaka.

A sa Umetnikom je drugacije – „Da, zaboravio sam da stavim rezance u supu, nisam ni posolio, zelen nisam mogao da nadjem, ali zato je meso u supi sveze! I krompir u paprikasu je super, to sam se setio da posolim, ali nista drugo nisam dodao!“

….

Ono sto je zajednicko obojici tipova kuvara je, osim ljubavi prema kuvanju i – pustos koju ostavljaju u kuhinji!

(Slika preuzeta sa interneta)