Ljubav

Da se ne lazemo – nije ga volela!

Dosao je posle velike ljubavi, onakve kakvu nikad pre nije dozivela i od koje je mislila da ce umreti.

Bio je dobar i drag, zaljubio se u nju i stvarao im dom.

Mislila je da ce ga zavoleti, zbog njegovog mira i topline, lepote kojom je okruzuje i dobrote kojom obasipa nju i decu.

I trudila se, uvek i svuda – ipak, znala je da on oseca onaj trenutak neodlucnosti pre nego sto ga podrzi u nekom njegovom naumu, njen kritican pogled pre zagrljaja utehe i njene predloge primerenije likovima iz filmova ili casopisa, nego njemu.

Tesila se da je dobra zena kojoj nema sta da se prebaci – vredna, stedljiva, dopadljiva, uredna i verna.

I on je to znao i nije je dirao – samo je postao jos tisi i zatvoreniji.

Iskreno se smejao samo sa decom, mozda je i imao poneku prijateljicu ali tiho i neprimetno, da je ne povredi.

Uvek su se podrzavali po pitanju vaspitavanja dece, kao osobe koje su procitale iste knjige o pedagogiji.

Imala je svoje knjige, prijateljice, ploce i slike, kutak i vreme za sebe, i mislila da je to dovoljno.

Kad se razbolela, bio je uz nju kao dobar muz, pomagao joj je, kupao i cesljao, vodio kod lekara i travarki i neutesno ridao na sahrani.

Rekao je – volim je dovoljno za oboje!

(slika preuzeta s interneta)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s