Pravda za debele

Da se razumemo – biti debeo u Srbiji je – luksuz!

Za razliku od buca na zapadu, nas ne muci dvostruka cena avionske karte (ko se jos vozi avionom?), rata osiguranja (rata cega, keve ti?) i parking.

Ono sto nas ovde zulja je – garderoba.

Prvo i osnovno, za debeljuce ima jako, jako malo prodavnica – poredeci ih sa npr prodavnicama za trudnice, rekla bih da nam natalitet buja, a da smo retko vitka nacija!

Zatim, cene u tim prodavnicama su skoro duplo vece nego u ostalim – ok, to bih jos i mogla da razumem, npr vise naterijala treba, itd, kad ne bi na Istoku nabavna cena bila ista.

Onda, tu nema „sezonske rasprodaje“ ili „snizenja prethodne kolekcije“ – u avgustu je poslednja zimska jakna iste cene, makar bila i model od pre dve godine, kao i u jeku sezone.

I najvaznije – sve sto ima u ponudi je mantijasto, babacko i u mrtvackim bojama!

Odmah da kazem – godinama vec ceznem za crvenom jaknom i farmerkama sa strasom.

Ako mi se dopadne neka jakna, saznam da je najveca u broju 38, a farmerke su do broja 30 (za neupucene, na moju visinu bih trebala da imam cca 52 kg da bih stala u to!)

Onda udjem u „butik za punije“ a ljubazna prodavacica me obavesti da „ima samo crne jakne, ali iduce nedelje dobice i braon!“

E pa necu! Necu da obilazim danima radnje da bih platila duplo nesto sto mi se cak i ne svidja!

Hocu crvenu jaknu!

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Bulevar

Jos se nije desilo da u Bulevaru nije guzva.

Da, pricam o Bulevaru kralja Aleksandra, bivsem Bulevaru Revolucije, poznatom po skracenom nazivu – Bulevar!

Naglasimo kad pricamo o Juznom, Severnom, Nikole Tesle, itd – jedino je Bulevar uvek samo – Bulevar, najduza ulica u zemlji.

Tacno se vidi po zgradama u Bulevaru kakav je ceo taj kraj i okolne ulice.

Pocevsi od Skupstine i srusene kafane Tri lista duvana, prvo se vazniraju predratne visespratne stambene zgrade, sa salonskim stanovima visokih tavanica, mermernim ulazima i gipsanim ukrasima, ispresecane povremeno sa novogradnjama iz sredine proslog veka.

Posle Vukovog spomenika, prema Djeram pijaci, vec su kuce skromnije, prizemne, pravo lice predratne trgovacke i zanatske ulice, sa probijenim prozorima pretvorenim u izloge ali sa tragovima ponosa bivsih vlasnika i skromnim ukrasima po fasadama.

Tu se jos mogu naci i zaboravljeni zanati – saraci, voskari, jorgandzije, minijaturne galerije i neocekivane radnjice sa firmiranom robom ili rucnim radovima.

Prema Lionu, prica je sasvim drugacija – sirotinjske radnje i kuce su srusili sezdesetih godina proslog veka pa su tu sad socrealisticke stambene zgrade, bez identiteta i neodredjene sivkaste boje, koje traju sve do Cvetkove pijace.

Tu vec pocinje jedan drugi Beograd – porodicne kuce gradjene poslednjih tridesetak godina, patrijarhalna sredina sa basticama, poznatim komsilukom i losim trotoarima.

Jos dalje, smenjuju se porodicne kuce, stovarista i mini trzni centri, sa pravim, starovremenskim kafanama gde sede samo poznati gosti, poneki betonski blok stanova ali, definitvno, vidi se da idemo ka periferiji.

Mislim da nijedna ulica nema toliko epoha i socijalnih slojeva kao Bulevar, zato ga treba barem jednom preci i razgledati.

Od pocetka, pa dokle stignete…

(Slika preuzeta sa interneta)

Gane i ja – drugi deo

„…a jednom me Gane zeznuo, tad sam bio u semi sa nekom prorocicom, nije mi dala da disem, smestio mi frku kod nje zbog neke male iz trafike, a posle mi jos doveo i Jecu, brkatu bacacicu kladiva, jedva sam se izvukao.

Pa sam morao da mu vratim.

Tada sam fotografisao neke wanna-be manekenke, puna kuca bila zenskica, a Ganetu se posebno dopala neka Svetlana.

Ganetova Maca ljubomorna do ludila, pa je Gane u imenik napisao Sveta i stalno gnjavio devojku.

I nadjem ja na buvljaku jednu razglednicu, neki polugo frajer iz jedne turske serije, i napisem – Ganetu za nezaboravne trenutke, voli te tvoj Sveta.

Posle dva dana zove me Gane, kaze – znam da si TI poslao razglednicu, objasni Maci da si se zezao!!

Ja kazem – Maco, znao sam da su Sveta i on bliski, ali nisam znao da ce na ovo da izadje!!

….

Mnogo kasnije, kad ga je Maca po stoti put izbacila i ponovo primila u kucu, jadala mi se – eto, prevario me je sa Canom, Dacom, Saskom, Tanjom, Sneskom, onom malom iz pekare,….cak i sa jednim muskarcem, zamisli!!!

Gane taman zinuo da nesto kaze, video moj izraz lica, pa zacutao i zapalio cigaretu…“

(Slika preuzeta sa interneta)