Kuća

„Svi mi kazu „Ti si lud!“

A ja sam samo zeleo da imam kucu…

Sta cu, navikao sam.

Seoska sirotinja, kad sam se iz Armije vratio kuci, shvatio sam da tu vise nema mesta za mene – starija braca dobila jos po jedno dete, a mladja braca jos nejacka, previse nas za to malo parce zemlje.

Srecom, naucio sam da vozim kamion u vojsci, pa sam otisao kod familije u grad.

I ne kazem – lep posao mi nasli, dobra plata, ali sve skuceno, sve brzo, nije mi se dopadalo, da sam imao gde da se vratim, ne bi me grad nikad vise video.

Ovako, nasao sam i Savku, bas lepa zena, bila servirka u nasoj firmi, iznajmili smo kucicu na periferiji, lepu, s bastom.

Zalila se Savka da je daleko za posao, ali ja sam je vozio, pa i troje dece kad je stiglo, nasli smo i vecu kucicu.

I tako…taman pred ove ratove, dobijemo velik, nov trosoban stan. Lep i kraj, moderan, pevacice i glumci u komsiluku, ima i terasu.

Ali nije to kuca.

I pocne kriza, ostanem bez posla ali brzo nadjem nov, zena ide s jednog bednog posla na drugi, deca rastu…

Pa resim da ispunim svoj san.

Prodamo stan, kupimo plac na periferiji, pocnemo da zidamo, svega fali, sankcije, ali nekako ide.

Ratujemo za vodu, za struju, dozvole, inspekcije, ruse nas ko Skadar na Bojani, placamo i cutimo, jurimo veze, ne pitaj…

Bude gotovo – nije nesto, nije ni veliko, al je nase i ima basticu, nas crep i oluk, nasa ograda i dunja, posadim i jorgovan, Savka voli.

Deca vec velika, kazu – Ti si lud, ti zivi ovde, nema niceg, ni puta ni prodavnice!

Cerka se uda i ode sa muzem u Kanadu, sinovi krenu za njom, ostanemo zena i ja sami.

I, radim samo ja, Savka poboljeva, ali cuti, vidi da sam srecan tu, pa da ne kvari.

Nije ni meni svejedno, kupim joj mobilni da moze makar da me zovne ako joj je lose, nema tamo ni zive duse, samo vikendasi dolaze kad je lepo vreme.

Svaki cas nam iskljucuju vodu ili struju, ali dobro je da makar to imamo, tesim se, napravice tu i put, i svetlo i sve, samo da sacekamo…

Pa eto!

Niknuo skoro ceo grad ovde, ima i obucar i majstori raznih fela, i prodavnice, pominju da ce i crkvu da grade, a put i svetlo su napravili jos prosle godine.

Zao mi sto Savka nije to dozivela…“

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s