PRICE O ENI Prica druga – Baba Milka

„Nisam svetica, niti se pravim!

Naprotiv, gresna sam kao i svako drugi, a to sto sam stara samo znaci da neke greske vise nisu vazne.

Bila sam lepa, ali lepota je kazna – ruzne pate za jednim, a lepe od mnogih…

Majka nas je pet imala, sirota udovica nije mnogo mogla da bira, nego nas je udavala za prvu dobru priliku.

Muza sam videla prvi put na svadbi, ali sam znala duznost – da pazim muza i svekrvu, cuvam kucu i rodim dete.

I rodila sam troje kad je poceo rat – njega su poslali u vojsku, mene sa decom u logor.

Cerku sam izgubila, i sad mi tesko da se setim, sinove sam sacuvala.

Muz se nije vratio iz rata, i bolje sto nije – nikad ga nisam ni volela!

Imala sam prijatelja koji mi je pomogao da podignem i odskolujem decu – volela sam ga na neki nacin, a i on je mene.

Mladji sin je otisao u Ameriku, cim je zavrsio skolu.

Stariji mi je zadavao mnogo muke – zaljubio se i ozenio sa Lelom.

Sto puta sam rekla – bio socijalizam ili ne, nismo ista sorta – njen otac je predratni bogatas, mi smo seoska sirotinja, ona je razmazena, nije navikla nista da radi, sve je tata radio umesto nje.

Ali, nemam ja sta da pricam – ozenio se, dosla Ena i postala ceo moj svet!

Volim da kuvam, volim da pravim kolace i oberucke sam prihvatila da Ena skoro uvek bude kod mene, a njih dvoje da dolaze svaki dan na rucak.

Lela nije radila – ucila je fakultet i vec je Ena uveliko isla u skolu a Lela je jos uvek studirala.

A volela je skupe stvari, jer je, kaze, tako navikla kod kuce – bunde, zlato, putovanja…

Ena je bila moje Sunce, pa sam joj krisom kupovala devojacku spremu i davala poneki dinar a Lela je stalno gundjala sta bi sve ona uradila sa tim parama i da kvarim dete.

A kad je Lela na kraju diplomirala, nije vise od nje moglo da se zivi – tek onda joj je sve smetalo.

Ona je i nagovorila Enu da se uda za onog gladusa, doktora, kome je na celu pisalo da ce da uzme sve i pobegne sa nekom belosvetskom.

A Ena je zlato moje, sve sam je naucila – dobro kuva, lepo sije, hekla i veze, vredna je i dobra, vesela i dobrodusna – uvek mi donese mimoze ili lenju pitu, pomaze u kuci i divnu je decu rodila, kao jabuke.

I muz joj je dobar, pametan i vredan – cerka im je blago, ista Ena kad je bila mala!

Jedino se bojim da Lela nesto ne pokvari, sin kaze – vazno da je Ena srecna! “

(Slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s