Večiti mladoženja

Niko se ne seca tacno sta je tu pre bilo – cak i prve komsije nisu sigurne da li je jos neko tu ziveo osim bake koja je gajila cvece.

Ovako, svi su znali da je on tamo stanovao i, kad su sazidali novu zgradu na mestu stare i tu otvorili kafanu, svi su zapamtili samo novo ime – Veciti mladozenja!

I tako je to trajalo neko vreme – uvek iste doskocice i ponovljene sale, pa su i to zaboravili, i svi su ga pamtili samo po Vecitom mladozenji.

A on je bio mnogo vise od toga – baba sa cvetnom bastom je imala i druge podstanare, siromasne mladice iz unutrasnjosti zeljne znanja i uspeha u velikom gradu, pa ipak nijednog nisu zapamtili niti nazvali po kafani.

Jer, imao je ono nesto sto cini od skromnih momaka osvajace grada – energiju da pokrene svet, da bude najbolji i najznacajniji…

Odmah je postigao neke sportske uspehe, dovoljne da se par klubova zainteresuje i ponudi mu ugovor.

I otisao je na par turnira, osvojio nekoliko medalja i, na domak ozbiljne sportske karijere, odustao.

Nije ga vise interesovalo.

Promenio je sport, ponovo postigao neke sitnije uspehe i opet odustao.

U trecem sportu je uspeh bio vise nego osrednji, najblaze receno, pa je ostavio sport.

Devojke su ga obozavale, momci su mu zavideli i, sa vezama iz klubova, dobio je dobar posao.

Samo je trebalo da se uclani u partiju, ili zavrsi fakultet, pa mu je karijera bila osigurana.

Pokusao je da uci, ali mu nije islo.

Partija ga nije zanimala.

Ozenio se, dobio decu a posao koji je obecavao je ostao bas to – sjajna odskocna daska, ali los za ceo zivot.

I napredovao je pomalo, trazio precice i trikove da ponovo sa lakocom predje stazama slave, da oseti varnice i zavist, ili barem opijenost uspehom.

Pa je postigao dosta, ali mnogo manje nego sto je moglo i trebalo da bude.

I dalje su ga zene volele, muskarci malo manje, a dosta njih se i secalo njegovih uspeha.

Kad je umro, svi su smatrali da je otisao covek koji je mogao i morao da bude daleko vise od onoga sto je postigao.

Krivili su vreme, sistem, mladost i sve ostalo.

Tada su svi vec odavno zaboravili Vecitog mladozenju…

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

4 comments

  1. ČIJA SI TI, MALA? · август 22

    Ti kad oduvaš prašinu, priči daš takav sjaj, udahneš joj život i strast. Sjajna si. :-*

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s