Jos jednom

Mnogo sam je voleo. I jos je volim, sta tu…

Bila je najlepsa i najpametnija devojka koju sam znao.

Ja sam od sitnog provincijalca postao profesor univerziteta samo zbog mnogo rada, ali je Ona imala iskru genijalnosti!

Da, ne stidim se da priznam, bila je mnogo pametnija od mene, a opet je resila da sve to napusti i potpuno mi se posveti – mom radu, nasoj kuci i – deci.

Imali smo velike planove – par godina u unutrasnjosti dok ne doktoriram, a onda neka visa skola ili fakultet u velikom gradu.

I sve je bilo kako smo planirali – moja karijera je vrtoglavo napredovala, ona je bila sve lepsa i lepsa, deca su rasla i dobio sam posao u Beogradu, jos je samo trebalo da resimo pitanje stana…

I onda se TO desilo – niko nije video auto koji ju je zgazio i pobegao, danima su se doktori borili za njen zivot i konacno doneli odluku – ne mogu vise nista da urade, ostace ostecenog mozga dozivotno, sa napadima, bez mogucnosti da se brine sama o sebi.

Onda sam decu poverio babama, a ja sam se brinuo o njoj, koliko sam i kako sam mogao – nek pricaju doktori sta hoce, lepo je napredovala, sama se oblacila, sama i jela, ponekad je imala napade besa kao malo dete, ili straha, ali uglavnom je bila divna i dobra – vrlo nalik zeni koju sam voleo.

Sa decom sam bio sto sam vise mogao, a za to vreme sam placao zenu da se brine o Njoj. Putovao sam godinama izmedju dva grada dok deca nisu zavrsila skole i zasnovala svoje porodice, pa sam mogao da joj se potpuno posvetim.

Vise ni ja nisam bio mlad, sve mi je teze padalo, ali i Ona je bila starija i mirnija, navikla se na mene i mogao sam da je ostavljam po nekoliko sati bez nadzora i bojazni da ce napraviti nesto strasno.

………

Deca znaju, ali oni su daleko, a ja nesto ruzno kasljem i nisam bas dobro, pa vas molim, komsija, da ove papire odnesete u sud ako se meni nesto desi – sve je sredjeno, potpisao sam i sva ovlascenja, rekli su u tom Domu da ce se lepo brinuti o Njoj, imace sobu sto gleda na park, ne na ulicu, i moci ce da seta tuda, uvek je volela cvece.

Da, jos uvek je najlepsa zena koju znam…a voleo bih da moze i ona mene da se seti, barem jednom…

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

9 comments

  1. Olja Ristic slucajni bloger · август 30

    Mnogo tužna priča o velikoj ljubavi ženo! Ali kakva!

    Liked by 2 people

  2. Jel, čija si ti, mala? · август 30

    Tuga… Nemoć je, valjda, najteže osećanje koje čovek može imati.
    😦

    Liked by 1 person

  3. Olja Ka Olivera Karan · август 30

    Kad voli zauvek onda ti ništa nije teško.

    Liked by 1 person

  4. udavaca · август 30

    Eh da, slika preuzeta s interneta

    Свиђа ми се

  5. aleksandranm · август 31

    …kako dobra i jednostavna priča o stradanju, ljubavi i strpljenju. i deo da je istinit, pa dosta

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s