Kuče

Svako od nas je u zivotu nailazio na razlicite situacije i osobe, neke smo bas, bas dobro upoznali, o neke smo se samo ocesali, a neke i izbegavali…

Da se razumemo – imala sam posla i sa uspesnima, gubitnicima, hipohondrima, namcorima, obrazovanim i dosadnim.

Gajila sam i bebe i pubertetlije, muzeve, babe, macke, morske prasice…

Ali nisam kucice.

Mlada dama, mesanka stara oko mesec dana, je potpuno novo iskustvo u nasem domu.

OK, odbija da jede granulice, ali to je u redu – i ja ne bih jela danima istu hranu.

U stanju je satima da se igra sa plisanim igrackama i da se posle mazi.

Dobro, mozda malo olako leze na ledja i dize sve cetiri u vis, ali tesim se da je to samo sa nama.

Svako jutro, vec oko pola pet, budi me i mase repom – neprocenjivo!

Razvlaci papuce po stanu, ali i za to imam razumevanja – kakvo je to zensko koje ne voli cipele?

Doduse, kriticki je nastrojena prema lakoj literaturi, tj. pojela je cosak knjige, ali s druge strane, vrlo brzo uci sta sme da radi, a sta ne sme – malo je cvrknemo novinama, i na taj nacin smo konacno nasli pravu primenu domace stampe.

Ono sto mene muci je sledece – kako da naucim jednu kerecu mladu damu da se njuska ne umace u sopstvene izlucevine?

Mislim, prava dama pravi sranja, ali ne trpa nos u njih….

Muke po dijeti

Kaze – uz ovu dijetu smes SVE da jedes, samo izbaci hleb i slatkise!

Medju nama, slakise ne volim – poslasticarnice bi propale pored mene, ali bi se pekare obogatile!

I, dobro je krenulo – poslusno brstim salatice, vockice i posno meso.

Za dorucak.

I za rucak.

Za veceru, ceznjivo gledam coskove frizidera sa omiljenim masnim sirevima, slaninom, cvarcima…

Pravi sam karakter, pa idem na spavanje ranije.

Sutradan, gledam s nerazumevanjem bureke i kroasane koje momci jedu. Zatvaram se na terasu dok ne zavrse sa doruckom.

Miris vanile iz neke komsijske kuhinje daje mi inspiraciju – sto ne napravim klincima kolace?

Klinci odusevljeni, ja uzivam u mirisima, pitam se kako do sad nisam volela kolace?

Sutradan sam pekla palacinke.

Prekosutra sam napravila pitu s jabukama.

Pa cupavce.

Pa mafine.

Pa je Zakoniti poceo da se zali da se ugojio.

Stariji klinac je trazio kintu za teretanu, da se malo stese.

Mladji klinac odbija da ide na trening, kaze – smeju mu se da je debeo.

Ne razumem bas sta se desava, meni dijeta prija.

Jos sam i oslabila.

Srecom…

(slika preuzeta sa interneta)

Zora

Zora je bila dobra zena – ne mnogo lepa ili pametna, u vremenu kad se od zena ocekivalo da vesto vode kucu i lepo gaje decu, bila je uzor mnogim domacicama.

Muz joj je radio na Zeleznici, jedva su sastavljali kraj s krajem, i dve cerke nisu mnogo skolovane, nego su se zaposlile, udale i odselile.

Pa je Zori odjednom kuca bila prazna za vreme muzevljevih dezurstava i ona se trudila da svoj zivot ispuni najbolje moguce – pravila je kolace i sabirala komsijsku decu da se igraju kod nje za vreme popodnevnog odmora, smirivala besne komsije kojima su smetali klinci i kucici, pomagala bakama iz kraja…

I tako je to islo i kad se Muz penzionisao, oboje su uzivali u decjoj graji i sitnim radostima koje su pruzali okolini.

Onda su dosle devedesete i desila im se porodicna tragedija – jedan zet se razboleo, bolovao nepokretan par godina i kad je umro, cerka se sa troje dece doselila kod njih.

Pa je opet bila puna kuca, vesela od decje graje, jer cerka je ostala i bez posla i isla da radi po kucama i pomaze po firmama.

Zora se nije zalila – dokle god su deca dobra, vesela i vredna, uvek ce se naci ponesto i za jelo, pa je Zora mesila, sila, kuvala…

Muz joj je umro neprimetno kao sto je i ziveo, unuci su se rasprsili i ostala je Zora sa cerkom i porodicnim ruckovima nedeljom.

Pa su obe ponekad opet pravile kolace i zvale u goste decu one nekadasnje komsijske dece…

Ljudi brzo danas zive, nemaju vremena ni za sebe ni za druge, a opet, uvek se nadje neko da baka Zori donese nesto iz prodavnice ili uzme lekove kod lekara…

(slika preuzeta sa interneta)