Devedesete – Ambasada, prica druga

‘Lazem, nego sta?

Svi lazu u ambasadi, to je valjda normalno.

Pa nisu ni oni bas toliko blesavi, ali ne dam se ja!

Da, ugrozena sam, da proganjana sam, svi me mrze i svima smetam…

Mislim, budimo realni – kome smeta sugavi student prava?

Nikome ni ne treba, zato i moramo da lazemo – sreca sto je tata bio zastavnik, pa sam rodjena u Travniku, a Vlada je ovdasnji, pa te price o ugrozenosti nekako i prolaze…

Nisam uspela izbeglicku da dobijem, zato sada prodajemo sve sto mozemo da bi imali dovoljno para da odemo preko.

Vlada je inzenjer, on ce valjda da dobije tamo neki posao, a ja cu bilo sta da radim, samo da dobijemo tu vizu i, naravno, da Vlada nekako dobije pasos.

Ali, o tome cu razmisljati posle razgovora u ambasadi.

Lagacu, naravno, pa to svi rade…’

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s