Ona Darina

Zivot je sareniji od najludje maste, mislila je.

To je procitala u jednoj od svojih knjiga, zbog kojih su je svi ismevali.

U tzv. radnickom kraju, u okolini fabrike gde se stanovi nisu zakljucavali a komsije ulazile bez poziva i kucanja, svi su sazaljivo odmahivali glavom kad se pomene „Ona Darina Jadnica“

Jadnica zato sto je hroma, Jadnica zato sto cita knjige umesto da nauci makar nesto od vestina pozeljnih za udavace, a najvise zato sto nije volela kafe sa komsinicama, niti je vodila racuna o dogadjajima u okruzenju.

Svi su govorili – Sta ce joj to? Kad je upisala fakultet, a majka je odmahivala glavom i branila je sa „pa neka, neka se necim bavi, siroto dete!“

Pa je zavrsila i upisala jos jedan fakultet, a komsiluk sumorno ispod glasa govorio – „Ionako je bolesna, skrenuce pamecu od tolikih knjiga!“

A ona je samo bezala od kuce, od kafe, komsiluka, sazaljivih pogleda, zaprske i dobrodusnih sredovecnih zena zeljnih da je „opamete“ i necemu korisnom nauce.

I zato je propustila sve ono sto devojcice nauce iz iskustva jos krajem osnovne skole, a sto pise po zenskim casopisima – kako prepoznati ozenjenog muskarca.

Naravno, nije ga prepoznala – zaljubila se na pragu tridesetih slepo, gluvo i glupo.

Majka je cutala, drugarice su takticno pokusavale da joj skrenu paznju da on mozda i ne renovira stan toliko dugo, i da postoji razlog sto se nekad ne javlja na telefon, ali ona nije slusala – On je najbolji, a one su zavidne…

Onda je otkrila da nije razveden, slucajno, iz naoko nevaznog detalja, ostavila ga i otisla.

Oprostila mu je i neveliku pozajmicu, njenu celokupnu ustedjevinu od honorarnih poslica.

Pa je dobila posao u jednoj stranoj firmi, i malo joj je poraslo samopouzdanje – sada je mogla da priusti sebi dosta toga.

Naravno, jos uvek je bila Ona Darina Jadnica – dzabe joj posao, nije sve ni u parama!!

Onda je upoznala zgodnog kolegu.

Ubrzo se uselio kod nje, poceo da trosi i svoju i njenu platu na sopstvena zadovoljstva – kafane i druge zene, ali to je bilo nesto drugo.

Komsiluk, majka i svi ostali vise nisu imali primedbi – konacno je uspela u zivotu!

Razmisljala je kako da ga izbaci iz kuce i kako ce mama biti nesrecna zbog toga.

Udahnula je duboko, usla u sobu i rekla mu da se pakuje i ide.

Zapalila je cigaretu kad je izasao i mislila – nikad pre nije imala para, a bas to je njega interesovalo.

A on je bio nesto o cemu je ona celog zivota mastala. Ali ne ovako…

Zivot je sareniji od najludje maste, sada je bila sigurna.

)slika preuzeta sa interneta)

Ludak

Bio je zanimljivo lud, od one sorte sto se svidja jako mladim devojkama i smorenim domacicama – boem, sasavac, simpatican i elokventan zabavljac povremeno pripit i uvek drugaciji.

Mnogi tzv. obicni & dosadni momci su krali njegove fazone sa velikim uspehom – posto bi zabavili i nasmejali devojke, one bi otkrivale da je rec o dobrim, prostodusnim momcima sa kojima vredi podeliti zivot i koji ce ih povremeno podsecati na smeh i mladost.

Ali On je ostao Original, onaj od koga su ucili i kome su se povremeno vracali, samo da od njegovog raskosnog poetskog i zivotnog talenta ukradu jos po koju slamcicu.

Nije se bunio – rasipao je reci i ideje, nesvestan da drugima treba mnogo vremena i truda da uvezbaju to sto je On u trenutku smislio i odmah zaboravio.

Bavio se necim nevaznim – otaljavao je neke poslice koji ga nisu interesovali, da bi se bavio onim sto ga je zanimalo.

A zanimalo ga je sve, uglavnom bespotrebne i beskorisne stvari – neke cake iz matematike, istorija muzike, zivoti dzezera, razvijanje fotografija…

I, naravno, zene – uvek ih je bilo, u vecem broju i raznih statusa, od devojaka, svalerki, udatih, razvedenih, napustenih, nezvanicnih, ostavljenih i povremenih…

Nije ih sklanjao – jednom, kad ih osvoji, ostavljao im je na volju da same rese da li ce i dokle ce biti u njegovom svetu.

Vremenom, sve vise je bio prisutan alkohol, a sve manje ga je interesovalo bilo sta drugo.

I drustvo se osulo – vrsnjaci su davno digli ruke od zavodjenja zena saputavim stihovima i zabavnim pricama, zenama je dosadilo da cekaju neki rasplet njegovih emocija i ostala je samo uska skupina propalih ljudi, alkoholicara, koji cekaju da odradi neki poslic da bi im platio pice.

I, naravno, onda bi pocele price sa „A znas kad je On rekao Kizi…“ i promukli beslovesni smeh.

I nema dalje…

(slika preuzeta sa interneta)