Slucajni susret

Ne pamtim lica. Zato koristim trikove i detalje da prepoznam ljude – recimo , veliki nos, tanak vrat, teget kosa…

Podrazumeva se da su sanse za blamazu beskonacne, bilo kad nekog prepoznam ili ne.

….

Hej, ono je Dejan, moja velika ljubav iz srednje skole! Jeste, to su te zelene razmaknute oci i taj hod! Sto cu da ga iznenadim..

Ja (euforicno) : Zdravo, kako si , sto godina se nismo videli?

On (nesigurno, poluosmeh): zdravo, kako si ti?

Ja(odusevljeno) : Bas sam juce naletela na Zorana, kaze da te nije sreo odavno…

On (oprezno) : Koji Zoran?

Ja (vec se zalaufala) Visok, crni Zoran sto sve boljke leci pivom, vozio stalno bicikl…Vidjam i Vladu ponekad!

On : Vladu?

Ja: (puna elana) Da, Vladu sto se plasi grmljavine, lepo je svirao gitaru i on kaze – Ne vidjam Dejana! Nego, kako ti je mama?

On (ravno) Umrla pre pet godina…

Ja : Bas mi zao, divna zena, mnogo sam je volela..a tata sta radi?

On (umorno): Odselio se na Novi Zeland prosle godine..

Ja (tuzno): E steta, volela bih da ga vidim, pozdravi ga, hoces?

On (dubok uzdah): Gospodjo, moram da vam kazem- moji roditelji su ceo zivot proveli u Nemackoj, video sam ih ukupno tri puta, odgajile su me baba i tetka, jedini visoki crni Zoran koga znam je sluzio vojsku sa mnom kod Kranja, a Vlada je bio moj nastavnik likovnog!

Nisam vas Dejan i zao mi je sto sam vas razocarao…

Ja (tesiteljski): Nema veze, i Dejan je..

(slika preuzeta sa interneta)

Razgovor s info-centrom

Ja: Dobar dan, hocu da cipujem macku

Mrzovoljan muski glas: Gde ste?

Ja: Kod tetke, zalivam joj cvece, zena u banji, a ja..

Mmg: Koja opstina?

Ja: To vam je kod Galenike, starim putem pravo, pa…

Mmg: Zovite njih!

Ja: Zovem danima, niko se ne javlja!

Mmg (rezeci): Pa onda mene zivkas? Sta oces?

Ja (skruseno): Da mi kazete sta mi treba

Mmg: Nista, odes i podneses zahtev.

Ja: A od papira?

Mmg: Tamo ce ti reci!

Ja: Pa ja zato i zovem da ne idem dva puta..

Mmg (dubok uzdah): Papiri od tetkinog stana, dokaz da su i tetka i macka tvoji, racun za banju, broj saksija koje zalivas, poreska prijava za sve prijatelje i poznanike, uverenje od psihijatra i veterinara da ste i vi i macka zdravi, garancija za sporet i ves- masinu i krstenica. Sve to odnesite u nasu poslovnicu na toj opstini.

Ja: I macku da povedem?

Mmg: Sigurno cete bar jos dva puta dolaziti jer ce se setiti da vam jos neki papir fali. Ne mucite zivotinju za dzabe…

Alkoholizam na Balkanu

Iako ce psiholozi bolje objasniti fenomen alkoholizma na Balkanu, moj ubogi amaterski pristup registruje sledece elemente:

1. Alkoholizam NE postoji – svi piju i nikom nista ne fali! Onaj ko NE pije je ili bolestan ili lud ili Leceni Alkoholicar (teska, neprelezana bolest)

2. Periodicni ekscesi pod dejstvom alkohola su, ako ne pozeljna, makar prihvatljiva pojava (neka vrsta muskog PMS, ukucani i okolina treba samo da vezbaju da bezbolno prezive te trenutke)

3. Netolerantne jedinke su samo sluzbena lica, a i oni su „djubrad“, „dzukele“, „smradovi“ itd – zasto pisu prijave/daju otkaz/zovu policiju kad je covek malo, eto, veseo?

4. Podvizi & avanture u alkoholisanom (i.e. veselom, zagrejanom, itd) stanju se gledaju blagonaklono (eto, desilo se, pa sta?), akter se zali (nije njemu lako, vidis sta mu se desava), a okolina koja to NE podrzava je za svaku osudu (kurvestina ga ostavila, i decu nahuskala protiv njega!).

Ukratko – daj da popijemo jos po jednu, pa da vidis sta sve smem i mogu!

(Slika preuzeta sa interneta)