Alkoholizam na Balkanu

Iako ce psiholozi bolje objasniti fenomen alkoholizma na Balkanu, moj ubogi amaterski pristup registruje sledece elemente:

1. Alkoholizam NE postoji – svi piju i nikom nista ne fali! Onaj ko NE pije je ili bolestan ili lud ili Leceni Alkoholicar (teska, neprelezana bolest)

2. Periodicni ekscesi pod dejstvom alkohola su, ako ne pozeljna, makar prihvatljiva pojava (neka vrsta muskog PMS, ukucani i okolina treba samo da vezbaju da bezbolno prezive te trenutke)

3. Netolerantne jedinke su samo sluzbena lica, a i oni su „djubrad“, „dzukele“, „smradovi“ itd – zasto pisu prijave/daju otkaz/zovu policiju kad je covek malo, eto, veseo?

4. Podvizi & avanture u alkoholisanom (i.e. veselom, zagrejanom, itd) stanju se gledaju blagonaklono (eto, desilo se, pa sta?), akter se zali (nije njemu lako, vidis sta mu se desava), a okolina koja to NE podrzava je za svaku osudu (kurvestina ga ostavila, i decu nahuskala protiv njega!).

…

Ukratko – daj da popijemo jos po jednu, pa da vidis sta sve smem i mogu!

(Slika preuzeta sa interneta)