Drugi covek

Mda, videla sam ga skoro.

Nije to vise onaj covek.

Ima neki novi, neprijatan osmen.

Nosi neku drugaciju garderobu, vrlo skupu i brizljivo biranu.

Ali, ne stoji mu.

Nekako je …sta ja znam.

Muskarac je uvek delo neke zene – majke, ljubavnice, cerke…

A ne svidja mi se sta je ova zena napravila od njega.

Vec iz daleka se vidi da je ocajnik koji se trudi da deluje opusteno, mlado i moderno.

Vide se bore, sede proviruju ispod farbe na slepocnicama, a osmeh je isuvise blestav naspram iskvarcovane koze.

I premrsav je, sto se mene tice.

Da, ocigledno je da je covek uspeo u zivotu.

Licno, meni se dopadalo kako je sa ponosom nosio dzemper koji mu je njegova mama strikala, par sedih u kosi, stomacic i naocare – tada mu je osmeh bio topliji, prirodniji.

Da, vise to nije isti covek.

A nisam ni ja ona zena kojoj bi se on takav dopao, da se ne lazemo…

(slika preuzeta sa interneta)

Advertisements

Ona Darina

Zivot je sareniji od najludje maste, mislila je.

To je procitala u jednoj od svojih knjiga, zbog kojih su je svi ismevali.

U tzv. radnickom kraju, u okolini fabrike gde se stanovi nisu zakljucavali a komsije ulazile bez poziva i kucanja, svi su sazaljivo odmahivali glavom kad se pomene „Ona Darina Jadnica“

Jadnica zato sto je hroma, Jadnica zato sto cita knjige umesto da nauci makar nesto od vestina pozeljnih za udavace, a najvise zato sto nije volela kafe sa komsinicama, niti je vodila racuna o dogadjajima u okruzenju.

Svi su govorili – Sta ce joj to? Kad je upisala fakultet, a majka je odmahivala glavom i branila je sa „pa neka, neka se necim bavi, siroto dete!“

Pa je zavrsila i upisala jos jedan fakultet, a komsiluk sumorno ispod glasa govorio – „Ionako je bolesna, skrenuce pamecu od tolikih knjiga!“

A ona je samo bezala od kuce, od kafe, komsiluka, sazaljivih pogleda, zaprske i dobrodusnih sredovecnih zena zeljnih da je „opamete“ i necemu korisnom nauce.

I zato je propustila sve ono sto devojcice nauce iz iskustva jos krajem osnovne skole, a sto pise po zenskim casopisima – kako prepoznati ozenjenog muskarca.

Naravno, nije ga prepoznala – zaljubila se na pragu tridesetih slepo, gluvo i glupo.

Majka je cutala, drugarice su takticno pokusavale da joj skrenu paznju da on mozda i ne renovira stan toliko dugo, i da postoji razlog sto se nekad ne javlja na telefon, ali ona nije slusala – On je najbolji, a one su zavidne…

Onda je otkrila da nije razveden, slucajno, iz naoko nevaznog detalja, ostavila ga i otisla.

Oprostila mu je i neveliku pozajmicu, njenu celokupnu ustedjevinu od honorarnih poslica.

Pa je dobila posao u jednoj stranoj firmi, i malo joj je poraslo samopouzdanje – sada je mogla da priusti sebi dosta toga.

Naravno, jos uvek je bila Ona Darina Jadnica – dzabe joj posao, nije sve ni u parama!!

Onda je upoznala zgodnog kolegu.

Ubrzo se uselio kod nje, poceo da trosi i svoju i njenu platu na sopstvena zadovoljstva – kafane i druge zene, ali to je bilo nesto drugo.

Komsiluk, majka i svi ostali vise nisu imali primedbi – konacno je uspela u zivotu!

Razmisljala je kako da ga izbaci iz kuce i kako ce mama biti nesrecna zbog toga.

Udahnula je duboko, usla u sobu i rekla mu da se pakuje i ide.

Zapalila je cigaretu kad je izasao i mislila – nikad pre nije imala para, a bas to je njega interesovalo.

A on je bio nesto o cemu je ona celog zivota mastala. Ali ne ovako…

Zivot je sareniji od najludje maste, sada je bila sigurna.

)slika preuzeta sa interneta)

Ludak

Bio je zanimljivo lud, od one sorte sto se svidja jako mladim devojkama i smorenim domacicama – boem, sasavac, simpatican i elokventan zabavljac povremeno pripit i uvek drugaciji.

Mnogi tzv. obicni & dosadni momci su krali njegove fazone sa velikim uspehom – posto bi zabavili i nasmejali devojke, one bi otkrivale da je rec o dobrim, prostodusnim momcima sa kojima vredi podeliti zivot i koji ce ih povremeno podsecati na smeh i mladost.

Ali On je ostao Original, onaj od koga su ucili i kome su se povremeno vracali, samo da od njegovog raskosnog poetskog i zivotnog talenta ukradu jos po koju slamcicu.

Nije se bunio – rasipao je reci i ideje, nesvestan da drugima treba mnogo vremena i truda da uvezbaju to sto je On u trenutku smislio i odmah zaboravio.

Bavio se necim nevaznim – otaljavao je neke poslice koji ga nisu interesovali, da bi se bavio onim sto ga je zanimalo.

A zanimalo ga je sve, uglavnom bespotrebne i beskorisne stvari – neke cake iz matematike, istorija muzike, zivoti dzezera, razvijanje fotografija…

I, naravno, zene – uvek ih je bilo, u vecem broju i raznih statusa, od devojaka, svalerki, udatih, razvedenih, napustenih, nezvanicnih, ostavljenih i povremenih…

Nije ih sklanjao – jednom, kad ih osvoji, ostavljao im je na volju da same rese da li ce i dokle ce biti u njegovom svetu.

Vremenom, sve vise je bio prisutan alkohol, a sve manje ga je interesovalo bilo sta drugo.

I drustvo se osulo – vrsnjaci su davno digli ruke od zavodjenja zena saputavim stihovima i zabavnim pricama, zenama je dosadilo da cekaju neki rasplet njegovih emocija i ostala je samo uska skupina propalih ljudi, alkoholicara, koji cekaju da odradi neki poslic da bi im platio pice.

I, naravno, onda bi pocele price sa „A znas kad je On rekao Kizi…“ i promukli beslovesni smeh.

I nema dalje…

(slika preuzeta sa interneta)

„Like“ ili ne?

„O boze, vidi na sta ova lici – u njenim godinama i sa ovoliko kila viska, ovako da se razgoliti? Ali mora biti da je jako usamljena, bas tuzno izgleda…LIKE, zao mi zene

Eh, a ova nasmejana u zagrljaju dva momka – niko ne bi rekao da su je par minuta ranije ta dvojica pijanu digla s patosa, to zna samo nas par…dobro i cela kafana! Ajde, LIKE

Evo, kad je citas, iza krupnih reci, akademske retorike i ekstremno kritickih tekstova ocekujes troglavu azdaju, a ne ovako uplaseno, izgubljeno mlado lice koje u grupi bojazljivo viri ka kameri….LIKE, eh!

Kraljica veceri – dominira podijumom, pomislili bismo da je svaki muskarac njen, da svima nisu inboxi puni zalopojki na onog jednog, koji je vise nece…LIKE

Zaljubljeni par – valjda je ona jedina koja jos uvek ne zna sve zene kojima se taj njen udvara. Pa gde upali…LIKE!“

….

„Kako me ova zena nervira- umesto da opljune onu kravetinu, ili onu drugu, trecu, svejedno….ona ih lajkuje!

Ma blokiracu je – sta ce mi takve ljige?“

(slika preuzeta sa interneta)

Vanbračna terminologija

Veza udate zene i neozenjenog muskarca ima razlicite nazive, zavisno od imovinskog stanja ucesnika

Ako je muskarac upadljivo bogatiji, on je prijatelj, sponzor, sposoban, a ona pametna i takva veza je prihvatljiva.

Ukoliko su priblizno istog imovinskog stanja, onda su ljubavnici ili svaleri a veza se tolerise uz prevrtanje ocima, jer je sigurno u pitanju ljubav.

U slucaju da je on mnogo siromasniji od nje, onda to zasluzuje svaku osudu, radi se o kurvanju i prostakluku uz zavidljivo saputanje dama.

Ako je rec o ozenjenom muskarcu i neudatoj dami, onda je on baja, car, svalercina, bez obzira na lovu…

Bračna terminologija

Posle pocetnih „ljubavi“,“kuco“ i „maco“, ako preskocimo zestoke izraze u naletima strasti i/ili besa, u vezi nastupa izvesna praznina i nedostatak inventivnosti u medjusobnim tepanjima.

Nagli nalet kreativnosti posle par godina braka je obicno znak za uzbunu (koga ti to zoves „puslice“, odakle ti to?), pa ga treba izbegavati po svaku cenu – lakse ce vam oprostiti da je nazovete po bivsoj devojci, nego da izmisljate „lutkice/pilence/carobnice/itd“.

Ali zato je ultimativni dokaz ljubavi i vezanosti posle par godina braka – onaj moj/ona moja!

Psiholozi bi objasnili kako pominjanje imena kad pricamo o partneru potencira kako ga postujemo kao licnost, itd, ali to su gluposti – nema tu vise privrzenosti, jedinstva i braka!

Npr – ona moja je opet ofarbala ves u roza! – Znaci, navikao sam na njene guposti, trpim ih jer je volim, ali lakse mi je kad gundjam

ili

Ivana je opet ofarbala ves u roza – sestra/komsinica/kucna pomocnica/neko mi je unistio ves i ja to vise necu da trpim!

Cak i pretnje zvuce drugacije – vidi sta je ovaj moj uradio, ebacu mu mater! Je uvod u ponovljenu beskonacnu kucnu svadju, dok bi sa licnim imenom vec bilo ozbiljna pretnja…

I da ne davim vise – onaj moj hoce da popijemo kafu, odoh…

(slika preuzeta sa interneta)

Kurva

„Samo da nadjem neku cistu kurvu!“, rekao je.

Sonja je spavala na kaucu.

Ogromni salonski stan na velikom gradskom trgu je bio prepun budzaka u kojima su se krili cipkani suncobrani, svetle zenske rukavice i sesiri sa perjem.

Zacudo, Sonja se tu dobro uklapala.

Cesto je ostajala posle zurke da prespava na kaucu do jutarnjih autobusa.

Smrtno zaljubljena u Njega jos od gimnazijske ekskurzije kad su proveli noc zajedno cepteci od straha, uvek je bila u blizini, ubedjena da je Ona Prava.

A nije bila. Ili, barem ne jos.

„Kad bih makar nasao neku kurvu“, ponovio je.

On je bio jedinac uticajnih roditelja, diplomirao je sa lakocom i brzo gradio karijeru, kad je sreo Mimu.

Lepuskasta i vesela devojcica iz unutrasnjosti, resena da osvoji svet, ostavila ga je bez daha.

Trudio se da je impresionira bogatim poklonima, uticajnim ljudima i ekskluzivnim mestima, a ona je to sve sa snebivanjem odbijala, a posle prihvatala sa ljubaznom nezainteresovanoscu.

Za nju je bio fin stariji momak nasuprot njenim boemskim kolegama i nikako nije shvatala kakvu vernost on ocekuje od nje i zasto pokusava da je uklopi u svoj zivot.

Tesila ga je kao malo dete i ubedjivala da ce sve biti dobro, dok je on umirao od ljubomore.

Kidala je cipku sa suncobrana, smejala se lepezama i prezrivo gledala starinski namestaj, razmisljajuci kako je postao zahtevan i dosadan.

I otisla je, ostavila ga bas kad je resio da se odrekne svega i da pristane na sve.

„Jos da nadjem neku cistu kurvu, drugo mi ne treba!“ , ponovio je treci put.

Bacila sam brz pogled ka Sonji na kaucu i mislila – mozda, samo mozda…

(slika preuzeta sa interneta)