Brat

Znala je da je razumno, a ipak joj je tesko palo.

Maturu je preplakala – prekrojena haljina joj nije bila problem, ali razgovor sa roditeljima je bio pretezak.

Mora da se zaposli, da i ona pomogne malo, poceli su da zidaju kucu, treba i brata skolovati, sta bi ona, da se vucara sa studentima?

I zaposlili su je, a ona je krisom upisala fakultet – skolarinu je placala viskovima i prekovremenim radom, spavala kod drugarice i uzimala slobodne dane u vreme ispita, a celu platu donosila kuci.

Kad je brat maturirao i otisao u vojsku, tek onda im je priznala da je vec na trecoj
godini i da joj je obecano unapredjenje kad zavrsi.

Ali, brat je morao da studira i kuca se jos zidala i bila je blizu cetrdesetoj kad
je rekla da je ocigledno da brat nece nikad zavrsiti studije, da je kuca, sto se nje tice, gotova i da je resila da se uda!

Nisu joj oprostili – i pored toga sto je rodila troje dece i redovno davala pare roditeljima, i dalje je bila „izdajica“ koja je uskratila brata za skolu, vecu kucu, ukratko – buducnost!

A brat je i dalje trazio sebe i idealan posao, bavio se mislju da postane taksista, otvori radionicu ili prodavnicu i svaki put odustajao jer sestra nije bila u stanju da mu pruzi dovoljno novca.

Onda je umro otac, a majka postala jos agresivnija u zahtevima za svog mezimca.
Trceci sa posla u vrtic, zurila je kuci da spakuje bratu i majci rucak, i slusa kritike sto toliko para baca na decu i garderobu.

Posustajala je, svako napredovanje u poslu je zahtevalo sve duze radno vreme i veci napor, a deca su imala svoje zahteve i probleme, pa je polako pocela da propusta odlaske u roditeljsku kucu.

Na ostavinskoj raspravi je sokirala brata – NIJE se odrekla kuce u njegovu korist!

Kako je mogla to da mu uradi? Pa zbog njenog sebicluka on nije mogao ni da zavrsi skolu ni da se zaposli ni da se ozeni!

A taman je nasao kupca za kucu, pa da konacno i on pocne neki biznis!

Stisnula je zube – znala je da je to jedino razumno, a ipak joj je tesko palo…

(slika preuzeta s interneta)

Advertisements

14 comments

  1. Negoslava · фебруар 25, 2016

    Jojjjj, Sanja, koliko ovakvih priča sam se nagledala u svom okruženju. U familiji, komšiluku, među prijateljima i poznanicima. Tako si lepo ovo „dočarala“, kao nauk roditeljima koji bi ovim putem. Samo, bojim se kritika onih koji se u priči prepoznaju. Bilo kao roditelj, bilo kao sin.
    Sjajnooo.

    Liked by 1 person

  2. Snežana Medan · фебруар 25, 2016

    Ove što će se prepoznati, baš briga. Ćute i dobro im je, kao i uvek.

    Liked by 2 people

    • udavaca · фебруар 25, 2016

      Mislim da se niko nece prepoznati – ovi o kojima je rec su u sopstvenim ocima mucenici, 🙂 , a roditelji kazu – siroto dete, nema srece! 😀

      Свиђа ми се

  3. ipokeva · фебруар 25, 2016

    ljudi, kakve kritike? ako se neko javi, posaljite ga kod mene… 🙂

    Liked by 2 people

  4. tatjanamb · фебруар 25, 2016

    Sto sta prepoznala, kritika nemam. Mogla bih jos neke varijante na zadatu temu da dodam ali je i bez toga tekst – pravi 🙂 .

    Liked by 2 people

  5. Danijela · фебруар 25, 2016

    Da, da, jadni mučenici, njima je tako teško i niko ih ne razume, a za sve teškoće u njihovim životima drugi su krivi, naravno 🙂 Verujem da ti je teško palo, ali budi sigurna da si ispravno postupila.

    Liked by 1 person

    • udavaca · фебруар 25, 2016

      Nisam ja, ja sam jedinica, ali u pitanju je meni bliska i draga osoba, :). Naravno, puno je ovakvih slucajeva i svi vasi komentari mi pokazuju da sam nasla uvek aktuelnu temu, 🙂

      Liked by 1 person

      • Danijela · фебруар 25, 2016

        Ko god bio, ispravno je postupio 🙂
        Tema vazda aktuelna, jer Srbija…zemlja u kojoj su mnoga ženska deca komšijska pa im ništa od imovine ne pripada…osim ako nema muškog čeljadeta, pa nemaju u čiju korist da se odriču 🙂

        Liked by 1 person

  6. arrow3 · фебруар 25, 2016

    Uh.. ne znam koji izraz da upotrebim a da bude dovoljno adekvatan za epidemiju na Balkanu ovog tipa koji si opisala u postu. Deliti decu po meni je isto kao deliti koja strana tela je bitnija za život. I svaki dodatni napor učini ih još slabijim. Biti trezven je herojstvo u ovim slučajevima.

    Liked by 1 person

  7. nena3110 · фебруар 26, 2016

    Odlična priča!
    Naša posla, sin je car! Sinu majka, ćerki kao maćeha, umesto da se gleda da je muško jače i sposobnije.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s