Brat

Znala je da je razumno, a ipak joj je tesko palo.

Maturu je preplakala – prekrojena haljina joj nije bila problem, ali razgovor sa roditeljima je bio pretezak.

Mora da se zaposli, da i ona pomogne malo, poceli su da zidaju kucu, treba i brata skolovati, sta bi ona, da se vucara sa studentima?

I zaposlili su je, a ona je krisom upisala fakultet – skolarinu je placala viskovima i prekovremenim radom, spavala kod drugarice i uzimala slobodne dane u vreme ispita, a celu platu donosila kuci.

Kad je brat maturirao i otisao u vojsku, tek onda im je priznala da je vec na trecoj
godini i da joj je obecano unapredjenje kad zavrsi.

Ali, brat je morao da studira i kuca se jos zidala i bila je blizu cetrdesetoj kad
je rekla da je ocigledno da brat nece nikad zavrsiti studije, da je kuca, sto se nje tice, gotova i da je resila da se uda!

Nisu joj oprostili – i pored toga sto je rodila troje dece i redovno davala pare roditeljima, i dalje je bila „izdajica“ koja je uskratila brata za skolu, vecu kucu, ukratko – buducnost!

A brat je i dalje trazio sebe i idealan posao, bavio se mislju da postane taksista, otvori radionicu ili prodavnicu i svaki put odustajao jer sestra nije bila u stanju da mu pruzi dovoljno novca.

Onda je umro otac, a majka postala jos agresivnija u zahtevima za svog mezimca.
Trceci sa posla u vrtic, zurila je kuci da spakuje bratu i majci rucak, i slusa kritike sto toliko para baca na decu i garderobu.

Posustajala je, svako napredovanje u poslu je zahtevalo sve duze radno vreme i veci napor, a deca su imala svoje zahteve i probleme, pa je polako pocela da propusta odlaske u roditeljsku kucu.

Na ostavinskoj raspravi je sokirala brata – NIJE se odrekla kuce u njegovu korist!

Kako je mogla to da mu uradi? Pa zbog njenog sebicluka on nije mogao ni da zavrsi skolu ni da se zaposli ni da se ozeni!

A taman je nasao kupca za kucu, pa da konacno i on pocne neki biznis!

Stisnula je zube – znala je da je to jedino razumno, a ipak joj je tesko palo…

(slika preuzeta s interneta)