Tata

„Kako to mislis – nije moje dete?

Jesam li ga nosao kad su mu rasli zubi, popravljao autice, sutirao s njim na gol i pravio avioncice dok je rucao?

Jesam li ga nocu pokrivao, lepio flastere na razbijena kolena, ucio ga da veze pertle i da se devojcice nikad ne biju?

Jesam li trcao za biciklom kad smo skinuli pomocne tockice, uvijao sveske i igrao „kaladont“ dok cekamo kod lekara?

I ko je virio kroz prozor kad ce da se vrati iz provoda, ko mu je pokazivao cake na gitari i birao matursko odelo?

I sad ti meni kazes – nije moje dete, ima on svog oca!!

Ebes DNK i prezime, nemoj da me nerviras, zurim da cuvam unuka, On vodi zenu u pozoriste…“

 

(slika preuzeta sa interneta)