Nova godina

Blizi se Nova godina, jedinstvena prilika da se porodica okupi i da je docekamo skromno i svecano, u duhu zajednistva, tradicije i porodicnih vrednosti.

Pozvacemo i svekra i moju mamu, jako je tuzno kad su stari ljudi sami.
Cak ce i stariji klinac da bude sa nama, rekao je da nema neke planove.

Najlepse je sto cemo i mladjem klincu da priredimo docek i da mu pokazemo kako je to lepo kad smo svi zajedno.

Cistim danima kucu, dovlacim kao hrcak hranu i nerviram se da li ce mi sve planirano uspeti.

Konacno, dolazi i taj dan – od ranog jutra spremam, mesim, trcim do radnje jer mi je ponestalo praska za pecivo, butera ili brasna, ponovo idem da dokupim jos pica, pa jos jednom po hleb.

Zovem svekra koji mi nezainteresovano kaze da on ide sa drustvom na Trg, kao i svake godine, dok se mama javlja da ce kod kumova na docek, oboje s idejom da „nece da smetaju“.

Dobro, ostajemo zakoniti, klinci i ja, da svecano proslavimo dolazak Nove godine.

Do suza sam ganuta paznjom starijeg klinca, koji vec od pet popodne pocinje da se brije i sredjuje – kako on postuje nasu porodicu!!

Klinac kaze – ipak idem kod Marka, trebalo bi nesto od klope da ponesem!

OK, ne mogu da kvarim detetu provod, pakujem gibanicu i kolace, ionako je vec veliki momak, i ne treba sa mamom da slavi, nego s drustvom.

Oko osam mladji klinac izjavljuje – mene je pozvao Vuk, bice tamo jos drustva iz razredda, samo daj nesto da odnesem za poklon.

Dobro, to je prvi put da dete slavi sa drustvom, sunce mamino, nek je ziv i zdrav!

Zato cemo zakoniti i ja da provedemo Novu godinu sami, kao mladenci!

I taman sam odvela klinca kod drugara, zvoni telefon – hitno zakoniti da dodje da radi, ne pitaju sta kosta, ali da se nacrta odmah!!

Eh…ostajem sama sa jelkom, sarmama i pecenjem, da svecano, porodicno i tradicionalno docekam Novu godinu!!

Tja…i nije tako lose!

(slika preuzeta sa interneta)